Dan nezavisnosti Ukrajine

Istorija Ukrajine računa se po pravilu od vremena stvaranja Kijevske države u IX veku. Posle propasti ove države i njenog raspada na sitne kneževine koji je usledio, u XVII veku stvara se kozačko-hetmanska država, koja je postojala do kraja XVIII veka, a nakon nje nezavisna ukrajinske država nije postojala sve do XX veka.

Posle Oktobarske revolucije 1917. godine u Ukrajini počinje da buja nacionalni pokret, koji je doveo do „Trećeg univerzala“ Centralne rade 20. novembra 1917. i proglašenja Ukrajinske Narodne Republike – UNR. Univerzalom je proglašena sloboda govora i štampe, veroispovesti, okupljanja i štrajkova i ukinuta je smrtna kazna.

Nakon što je ukrajinska vlada odbila ultimatum boljševičkog Sovjeta narodnih komesara, kojim se zahtevala dozvola da njegova vojska uđe u Ukrajinu, kao i da se ne propuštaju na Don „beli“ oficiri i kozaci, počinje ukrajinsko-boljševički rat. Ratni uspesi boljševika primorali su rukovodstvo UNR da zatraži pomoć od Nemačke. Od sredine 1918. počinje zajednički napad nemačkih i ukrajinskih trupa na teritoriju koju su osvojili boljševici. Do aprila iste godine čitava Ukrajina bila je oslobođena od boljševičke okupacije, ali se faktički našla pod nemačkom – Nemačka je nasilnim putem dovela na vlast svog poslušnika. Usledio je građanski rat i niz intervencija, što je trajalo do marta 1919. Tada je u Kijevu na Sveukrajinskom kongresu sovjeta prihvaćen ustav „nezavisne Ukrajinske Sovjetske Socijalističke Republike (USSR)“

28. decembra 1920. USSR i Ruska Sovjetska Federativna Socijalistička Republika (RSSFR) potpisale su „Radničko-seljački savezni ugovor o vojnoj i privrednoj saradnji“, koji je učvrstio zavisnost USSR od RSFSR. Sledeća prilika za nezavisnu ukrajinsku državu ukazala se tek krajem XX veka, posle raspada SSSR-a.

Dan nezavisnosti Ukrajine prvi put je bio obeležen 16. jula 1991. u znak sećanja na to da je godinu dana ranije, 16. jula 1990, Vrhovna rada Ukrajine usvojila „Deklaraciju o državnom suverenitetu Ukrajine“. Vrhovna rada USSR 16. jula 1990. usvojila je i odluku „O Danu proglašenja nezavisnosti Ukrajine“. U njoj se ističe:

„Polazeći od volje ukrajinskog naroda i njegove vekovne težnje ka nezavisnosti, potvrđujući istorijski značaj usvajanja Deklaracije o državnom suverenitetu Ukrajine 16. jula 1990. godine, Vrhovna rada Ukrajinske Sovjetske Socijalističke Republike odlučuje: 16. jul smatra se Danom proglašenja nezavisnosti Ukrajine i svake godine obeležava se kao državni opštenarodni praznik Ukrajine“.

Kasnije, 18 juna 1991. donete su odgovarajuće promene čl. 73 Kodeksa zakona o radu Ukrajinske SSR, usled čega se na spisku prazničnih dana pojavio i tekst: „16. jul – Dan nezavisnosti Ukrajine“.

Pošto je Vrhovna rada Ukrajinske SSR 24. avgusta 1991. proglasila „Akt proglašenja nezavisnosti Ukrajine“, koji je 1. decembra 1991. narod potvrdio na opšteukrajinskom referendumu, nastala je potreba da se promeni datum praznovanja Dana nezavisnosti Ukrajine. Zbog toga je 20. februara 1992. Vrhovna rada Ukrajine donela odluku „O Danu nezavisnosti Ukrajine“. U njoj se ističe:

„Polazeći od volje ukrajinskog naroda i njegove vekovne težnje ka nezavisnosti, potvrđujući istorijski značaj usvajanja Akta proglašenja nezavisnosti Ukrajine 24. avgusta 1991. godine, Vrhovna rada Ukrajine odlučuje:

1. Da se 24. avgust smatra Danom nezavisnosti Ukrajine i da se svake godine obeležava kao opštenarodni državni praznik u Ukrajini.

2. Smatra se nevažećom Odluka Vrhovne rade Ukrajinske SSR „O danu proglašenja nezavisnosti Ukrajine“ od 16. jula 1990.“

Praznovanje u pojedinim mestima

Kijev

Centralno obeležavanje praznika na državnom nivou odvija se u Kijevu, gde predsednik Ukrajine tradicionalno priređuje prijem povodom Dana nezavisnosti. Takođe, prve ličnosti države polažu vence na spomenike istaknutih Ukrajinaca (pre svega na spomenike Vladimira Velikog, Bogdana Hmeljnickog, Mihajla Gruševskog i Tarasa Ševčenka) i učestvuju u molitvi za Ukrajinu, koja se tradicionalno odvija u Crkvi svete Sofije u Kijevu uz učešće predstavnika svih konfesija koje deluju u Ukrajini.

Povodom Dana nezavisnosti u glavnom gradu Ukrajine održavane su vojne parade (1998, 1999, 2001, 2008, 2009), organizovani su svečani koncerti i slične manifestacije. Redovna atrakcija u Kijevu je Gradska izložba cveća u Pečerskom parku, čiji brežuljci su u to vreme prekriveni jarkim cvetnim bojama koje formiraju predstave povezane s praznikom. U okviru praznovanja održava se i veliki svečani koncert, a krunu predstavlja svečani večernji vatromet.

Međutim, 2010. nije održana vojna parada u Kijevu. Bilo je nesporazuma i oko svečanog vatrometa, pošto su mediji najavljivali da ga neće biti, a Ministarstvo odbrane kasnije je izdalo dozvolu za njegovo održavanje. Praznovanje Dana nezavisnosti 2010. Ukrajinci su zapamtili i po tome što tada prvi put posle mnogo godina nije bilo zajedničkog bogosluženja u Crkvi sv. Sofije u prisustvu predsednika i predstavnika različitih konfesija, već su se za Ukrajinu molili u različitim crkvama.

Lavov

Na Dan nezavisnosti većina žitelja Lavova tradicionalno oblači vezene košulje, tako da grad već ujutru „procveta“ od raznovrsnih boja i vezova, u kojima su šifrovani pradavni znaci-simboli zdravlja i dobrobiti, što je i najaktuelnije u vreme praznika. Obeležavanje praznika traje nekoliko dana, pošto se na njega nadovezuje međunarodni festival folklora „Etnovir“, festival nezavisnog filma „Kinolav“, svečani koncerti, parada vezova, dečje smotre.

Počev od 2008, u Lavovu na Dan nezavisnosti „oblače“ vezene košulje kipovima starogrčkih bogova, koji ukrašavaju fontanu na trgu Rinok.

Harkov

U tom gradu organizuju se mnoge svečane manifestacije. Na centralnom Trgu slobode uveče se tradicionalno održava koncert estradnih zvezda uz obraćanje državnih funkcionera, a sve se završava vatrometom. Dan uoči praznika u Harkovu se obeležava Dan grada, pa se tog dana priređuju najmasovnije svečanosti.

Poltava

Na Dan nezavisnosti taj grad sav blista od nasmejanih lica i vezenih košulja. LJudi se okupljaju kod spomenika Tarasa Ševčenka da bi se poklonili ovom slobodarskom pesniku i položili cveće. Tradicionalne svečanosti nastavljaju se pored spomenika Kozačke slave, gde ljudi iskazuju poštovanje poginulim borcima za Otadžbinu.