Dan po dan ruske invazije: Mesec dana od početka rata u Ukrajini, prve bombe pale u zoru

24. februar – U zoru 24. februara Vladimir Putin je najavio ono što je nazvao „specijalnom vojnom operacijom“ čiji je cilj „demilitarizacija i denacifikacija“ Ukrajine. Samo nekoliko minuta kasnije, sirene za uzbunu su se oglasile u Kijevu, Harkovu, Mairupolju i drugim ukrajinskim gradovima, na koje su istog dana pale i prve bombe.

25. februar – Rusija je stavila veto na rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kojom se zahteva njeno povlačenje iz Ukrajine. Istog dana predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski objavio je video sa svojim najbližim saradnicima u kojem kaže kako svi ostaju u zemlji. On je nastavio da se Ukrajincima svakodnevno obraća, a video vezom se obratio i američkom Kongresu, evropskom kao i parlamentima Britanije, Italije, Japana.

26. februar – SAD i Evropska unija počinju da uvode oštre sankcije Rusiji i delimično Belorusiji, koja podržava napad i čiju teritoriju koristi ruska vojska. Sankcionisani su najviši ruski i beloruski zvaničnici, oligarsi, neke ruske banke izbačene su iz SWIFT sistema, zabranjen je ulaz ruskim avionima u vazdušni prostor Unije, kao i ruski mediji Sputnik i Raša tudej.

28. februar – Prva runda pregovora između ruskih i ukrajinskih zvaničnika održana je 28. februara na granici Belorusije i Ukrajine, ali nije postignut nikakav dogovor.

1.mart – Borbe se vode i u Harkovu, drugom najvećem gradu Ukrajine, sa ruskim snagama koje granatiraju i stambene zgrade. Gradonačelnik Harkova Ihor Terekhov izjavio je da je već tada uništeno više od 600 objekata, uključujući škole, vrtiće, bolnice i klinike.

2. mart – Ruske trupe zauzele su grad Herson na ušću Dnjepra u Crno more. Taj grad sa skoro 300.000 stanovnika prvo je veliko mesto koje je potpuno pod kontrolom ruske armije. Istog dana Generalna skupština UN je 2. marta donela neobavezujuću rezoluciju kojom se Rusija osuđuje zbog invazije na Ukrajinu i zahteva se potpuno povlačenje.

3. mart – Tokom druge runde pregovora, dve strane su postigle dogovor o otvaranju humanitarnih koridora za evakuaciju civile, ali su ukrajinske vlasti posle toga više puta optuživale ruske snage da ne poštuju dogovoren prekid vatre i time onemogućavaju evakuaciju.

4. mart – Ruske snage su pogodile nukelarno postrojenje Zaporožje, izazvavši požar na zgradi koja nije deo reaktora. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg odbacio je zahtev Ukrajine da bude uspostavljena zona zabrane leta iznad zemlje, navodeći da bi to dovelo do rata širokih razmera sa Rusijom.

6. mart – U jednom danu u ruskim vazdušnim napadima uništeni su međunarodi aerodrom Vinica i fabrika oružja u Žitomiru.

9. mart– U ruskom vazdušnom napadu pogođeno je porodilište u Mariupolju. Tri osobe poginule, među kojima i porodilja čija je fotografija kako je iznose na nosilima šokirala svet. Napadi na opkoljeni Mariupolj traju od početka invazije, a grad je bez vode, struje, hrane, lekova. Poginule nema ko da sahrani, a vlasti su počele da prave masovne grobnice.

12. mart– Ministri spoljnih poslova Rusije i Ukrajine, Sergej Lavrov i Dmitro Kuleba, sreli su se u Antaliji, na prvom sastanku na diplomatskom nivou od početka ruskog napada na Ukrajinu. Sastanku je prisustvovao i turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu.

15. mart – Ukrajinske vlasti su objavile da su ruske snage granatirale zgradu pozorišta u Mariupolju, koje je bilo pretvoreno u sklonište. Zamenik gradonačelnika tog grada Serhij Orlov je za BBC rekao da je u zgradi u trenutku napada bilo između 1.000 i 1.200 ljudi, kao i da se na krovu jasno video znak upozorenja da u objektu ima dece. Istog dana, premijeri Češke, Poljske i Slovenije bili su prvi strani lideri koji su posetili Ukrajinu od početka invazije i razgovarali sa Zelenskim u Kijevu.

20. mart – UN su saopštile da je rat u Ukrajini toliko razoran da je od početka sukoba iz svojih domova pobeglo ukupno 10 miliona ljudi, više od četvrtine populacije. Kako se navodi, gotovo 3,5 miliona pobeglo je u susedne zemlje, većina preko poljske granice, dok su ostali interno raseljeni.

24. mart – Lideri NATO-a sastali su se u Briselu mesec dana od početka invazije Rusije na Ukrajinu. Zelenski je poručio je NATO-u da alijansa još uvek može da spreči smrt Ukrajinaca od ruskih napada. „Posle ovakvog rata protiv Rusije, molim vas, nikada, nikada više nam ne govorite da naša vojska ne ispunjava standarde NATO-a“, dodao je on. Ruske snage su gađale su oblast Luganjsk fosfornim bombama. Šef Luganske regionalne administracije Sergej Gajdaj izjavio je da su poginule četiri osobe, među kojima dvoje dece.