Dan sećanja na žrtve Holokausta: Aušvic nije pao s neba

Na centralnoj komemoraciji na Dan sećanja na žrtve Holokausta direktor Muzeja tog logora, Pjotr Civinjski, kazao je da je „preživeli Marijan logoraš Turski upozoravao: Aušvic nije pao s neba. Aušvic je nastao iz žeđi za vlašću i megalomanije“.

„Vidimo kako je krhka naša civilizacija. Teško nam je da stojimo ovde. Teže nego ranijih godina. Rat prvo nasiljem ide na ugovore, posle na granice, na kraju na ljude. Civilne žrtve dehumanizovane, zastrašene, ponižene ne ginu slučajno. One su taoci te ratne megalomanije“, rekao je Civinjski.

Direktor Muzeja poručio je, odajući poštu žrtvama Holokausta, da ćutanje znači dati glas krivcima za zločine, neutralnost znači pružanje ruke siledžiji, a ravnodušnost je davanje dozvole ubicama.

„U Evropi ponovo masovno ginu ljudi. Rusija koja nije uspela da proguta Ukrajinu, odlučila je da je uništi. Danas vidimo čija vrata se otvaraju, čija ostaju zaključana. Imajmo na umu da se računa svaki naš gest isto kao i odsustvo gestova. Danas je ponovo kucnuo čas izbora“, kazao je Civinjski.

U ime žrtava Holokausta zvanicama se obratila Eva Umlauf koja je u logor stigla kao dete.

„Aušvic ne može da se ponovi. Ali nije dovoljno samo govoriti ´Nikad više´. Znam da mržnja i isključivanje pojedinaca iz grupe uvek dovode do agresije i ratova. Znamo da je potreban most između raznih grupa i ideologija da razlike popuni empatijom. Ako vi, javnost koja se interesuje i pamti, date lični primer mirnog zajedničkog života postoje velike šanse za pravedni razvoj u našim društvima“, poručila je Eva Umlauf.

Zđislava Vlodarčik koja je u Aušvic deportovana kada je imala 11 godina, podelila je sećanja na dan kada su vojnici Crvene armije oslobodili logor, ušli u baraku gde su se ona i brat krili a jedan sovjetski oficir upitao „Deco, otkud vi tu?“ i poslao predstavnike Crvenog krsta da ih zbrinu.

„Bili smo slobodni. Danas kad stojim u memorijalu Aušvic-Birkenau preneraženo pratim vesti o ratu koji je tako blizu. Rusija koja je nas oslobodila, sada vodi rat uz našu granicu u Ukrajini. Zašto?“, kazala je Vlodarčik.

Ruska delegacije zbog napada na Ukrajinu ove godine vanredno nije dobila pozivnicu da učestvuje u centralnoj komemoraciji u Aušvicu pod pokroviteljstvom poljskog predsednika Andžeja Dude, iako su sovjetski vojni zarobljenici bili četvrta najbrojnija grupa žrtava Aušvica, a sovjetska vojska oslobodila logor.

Ruska delegacija položila je zato vence i zapalila sveće van logora, na grobove vojnika Crvene armije koji su poginuli oslobađajući ga, a kada je komemoracija završena, privatno su položili vence i na grobnicu ruskih logoraša u samom Aušvicu.

U Aušvicu, osnovanom 1940. godine, a 1942. proširenom u kompleks Aušvic-Birkenau, za monstruozno nacističko „konačno rešenje jevrejskog pitanja“ nemački nacisti pobili su u gasnim komorama oko 1,1 milion ljudi, mahom Jevreja, ali i Roma i Sinta, 70.000 Poljaka, sovjetske vojne zarobljenike i pripadnike drugih evropskih naroda.

Vojnici Crvene armije su 27. januara 1945, kada su otvorili kapije logora, zatekli slabe kao sablasti svega oko 7.000 jedva preživelih, iscrpljenih i bolesnih logoraša i dece.

Od 1947. godine prostor bivše najveće fabrike smrti koju su Nemci podigli u okupiranoj Poljskoj, pretvoren je u muzej koji godišnje poseti preko dva miliona ljudi iz celog sveta.