Dan za inauguraciju i suđenje

Kako piše Politiko, u odsustvu pristanka svih sto senatora, suđenje Trampu za „podsticanje pobune“ počeće u 13 časova 20. januara, samo sat pošto Bajden položi zakletvu a Tramp postane bivši predsednik.

I samo isti jednoglasni pristanak Senata će omogućiti da ovo telo počne sa radom na dva koloseka: jedan da potvrdi Bajdenov kabinet i usvoji njegov zakonodavni program, a drugi za suđenje povodom impičmenta Trampa.

„Ja jesam za utvrđivanje odgovornosti. Ali želim da osiguramo da nam prioritet bude formiranje kabineta i brz napredak zakona o olakšicama povodom kovida 19. Naročito posle događaja od prošle nedelje, od ključnog je značaja da se oformi kabinet i da se obezbedi mirna i efikasna tranzicija od jednog kabineta do drugog“, rekao je senator iz Konektikata, demokrata Kris Marfi.

S obzirom da se mnogi republikanci protive opozivu ili smatraju da on nije po ustavu kada Tramp napusti predsedničku funkciju, moglo bi biti teško da se obezbedi saradnja koja je Bajdenu neophodna da istovremeno izađe na kraj sa suđenjem i sa formiranjem kabineta i da počne sa radom na novom zakonu o stimulativnom paketu povodom virusa korona.

„Sarađujemo sa republikancima u pokušaju da pronađemo putanju za napredak“, rekao je portparol senatora Čaka Šumera, koji će postati lider većine kasnije ovog meseca kada dva nova senatora iz Džordžije polože zakletvu a Kamala Haris postane potpredsednica.

I pored toga, vlada zabrinutost da će Bajden biti sputan u svojim prvim danima predsednikovanja.

Senator iz Zapadne Virdžinije, demokrata Džo Mančin koji podržava osuđivanje Trampa, kaže da će „suđenje biti prepreka tokom prve sedmice ili dve koje bi u osnovu trebalo da budu posvećene formiranju vlade“.

On je izrazio nadu da bi Predstavnički dom mogao Senatu da omogući bar mesec dana „dok se vlada ne oformi i ne počne sa radom“.

Međutim, piše Politiko, slabi su izgledi da će predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi biti voljna da čeka do posle Bajdenove inauguracije da bi pokrenula suđenje time što će zvanično predati dokument o impičmentu Senatu.

Pelosi nije htela da precizira kada će to tačno biti, ali njeni glavni saradnici su ovih dana učestalo naglašavali hitnost pokretanja procesa pred Senatom što je pre moguće.

Demokrate su od lidera republikanaca u Senatu Miča Mekonela tražile da ove nedelje sazove Senat, koji ne radi do 19. januara, kako bi se počelo sa suđenjem, ali on je odbio njihov zahtev.

„Napraviti izbor između toga da se proglase krivim oni koji su odgovorni za napad na našu demokratiju u Kapitolu sa jedne strane, i da se uradi važna stvar za narod u vezi paketa olakšica zbog kovida sa druge strane? To je nemoguć izbor. Moramo da uradimo obe stvari“, naglasila je demokratska senatorka iz Minesote Tina Smit.

Šumer i Mekonel bi mogli da se suoče sa proceduralnim poteškoćama čak i pošto suđenje počne, a s obzirom na to da će sudija Džon Roberts predsedavati, dodatnu otežavajuću okolnost će predstavljati i pristrasni glasovi u Senatu.

Prošle godine su obe stranke tražile način da se izbegne da Roberts bude u poziciji da ima glavnu reč.

Osim toga, neki senatori republikanci su čak doveli u pitanje i ustavnu nadležnost Senata da održava suđenje bivšem predsedniku.

„Proces impičmenta je dizajniran tako da bude način da se vlastodršci uklone sa javnih funkcija, a ne kao istraga protiv privatnih građana. Ustavom je pretpostavljeno da postoji funkcija sa koje opozvani vlastodržac može da bude sklonjen“, tvrdi senator iz Arkanzasa, republikanac Tom Koton.

Kako dalje piše Politiko, javili su se znaci da je Bajden zabrinut zbog predstojećeg suđenja i uticaja koje bi ono moglo da ima na njegovih prvih sto dana u kancelariji.

Ranije ove sedmice, izabrani predsednik je rekao da se nada da Senat može da se „izračva“ tokom suđenja i da „pola dana posvećuje impičmentu a pola dana potvrđivanju imenovanja mojih ljudi, kao i procedurom oko novog paketa pomoći za kovid“.

Pošto je u sredu uveče izglasan Trampov opoziv u Predstavničkom domu, Bajden je nagovestio da podržava napore da se Tramp proglasi odgovornim za smrtonosne nemire u Kapitolu, ali je rekao i da Senat ne sme da zapostavi formiranje kabineta i prioritetne zakone poput olakšica za kovid 19.

„Ova nacija je u stisku smrtonosnog virusa i oslabljene ekonomije. Nadam se da će liderstvo Senata pronaći način da se nosi sa svojim ustavnim odgovornostima u vezi opoziva dok istovremeno radi na drugim stvarima koje su od hitnog značaja za ovu naciju“, rekao je Bajden.

U međuvremenu, broj pripadnika Nacionalne garde SAD koji će pomagati policiji u Vašingtonu na dan Bajdenove inauguracije povećan je na 26.000.

U Vašingtonu će 20. januara, kada Bajden stupa na dužnost, biti pripadnika Nacionalne garde iz svih 50 saveznih država i iz Distrikta Kolumbija.

Vlasti su prvobitno objavile da će biti potrebno angažovanje 20.000 pripadnika Nacionalne garde, ali je broj povećan posle dodatnih zahteva bezbednosnih zvaničnika.

Ovakve pojačane mere bezbednosti uvedene su pošto je Federalni istražni biro (FBI) upozorio da Trampove pristalice planiraju oružane proteste u glavnim gradovima svih 50 saveznih država i Vašingtonu, u danima uoči inauguracije.