Danas će se znati je li Putin profitirao

Ni oko razloga tajnosti, ni oko sadržaja ni oko neposrednih posledica vrlo svečanog i na najvišem nivou i sastavu iznenadnog prijema sirijskog predsednika Bašara Asada u Kremlju komentatori se ne slažu, ali u jednome su jedinstveni svi – ta poseta, do koje je došlo na poziv Moskve, ojačala je poziciju Bašara Asada kao ključne karte u računici koju je podastro Putin u nameri da “ prve vojne uspehe pretoči u politički kapital tako što će početi politički proces pod njegovim uslovima“, kako za nemački nedeljnik Špigel kaže Dmitrij Trenjin, šef moskovskog Karnegi centra. I sam Asad, podvlači se u većini komentara, ovom je posetom svoju sudbinu sasvim stavio u ruke Moskvi.

Koliki će profit izvući Putin iz svog najnovijeg manevra možda će se videti već danas kad se, na inicijativu američke strane, u Beču sastaju ministri inostranih poslova Rusije, SAD, Saudijske Arabije i Turske. Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je i juče izrazio nezadovoljstvo što Moskvi nije pošlo za rukom da ovaj skup proširi i učešćem Irana jer sastanak o početku političkog regulisanja sirijske krize je „beskoristan bez učešća Irana“. Moskva, koja je o razgovoru sa Asadom telefonski informisala Rijad, Ankaru, Kairo i Aman, smatra da bi pregovore o političkoj budućnosti Sirije trebalo voditi u formatu proširenom, kako je rekao Lavrov, i za Katar, Egipat, Ujedinjene Emirate i Jordan. Da sa prognozama o početnim rezultatima razgovora na ovom nivou ne treba žuriti, podseća činjenica da je Vašington tek nedavno odbio da primi ruskog premijera Dmitrija Medvedeva na čelu delegacija koja je želela da pokrene istu temu. Komentatori smatraju da je sastanak na ovom ministarskom nivou krajnje bezopasan i neobavezujući za američku stranu.

Zapad je na „svečani prijem sirijskog vlastodršca u Moskvi“, posle prve zbunjenosti reagovao veoma oštro, posebno Vašington i Berlin. Ova poseta, smatra se, stavlja tačku na razgovore o skorom odlasku Asada kome se neki na Zapadu još nadaju, navodi u svom komentaru Frankfurter algemajne cajtung i odmah se kritički osvrće na, po mišljenju komentatora, preblagu reakciju Ministarstva inostranih poslova Nemačke, kojoj nova ruska vojna podrška Asadu može doneti samo nove izbegličke talase.

U nedostatku detaljnijih informacija o razgovorima Putin -Asad, opširno se analiziraju fotografije sa tog događaja koje Asada prikazuju nasmejanog i opuštenog, kakav skoro nije viđen. Zapaža se, takođe, da je Moskva sirijskog predsednika primila u najjačem sastavu – premijer Dmitrij Medvedev, ministar spoljnih poslova Lavrov, ministar odbrane Sergej Šojgu i bivši šef Federalne službe bezbednosti Nikolaj Petrušev – čime je podvukla njegov značaj.

Mada je objavljeno da je Asad u Moskvu stigao na čelu sirijske delegacije, primećuje se da na slikama sem njega nema drugih Sirijaca što je FAZ-u pomoglo da rastumači razloge tajnosti posete, o kojoj je saopšteno tek pošto je završena – moguće je da se Bašar Asad plašio dvorskog prevrata koji bi se mogao desiti dok je odsutan. Ovakvo mišljenje ne deli većina drugih komentatora. Pa ruski medijski izvori tvrde da je Bašar Asad putovao tajno prvo, da njegovi neprijatelji u Turskoj i Saudijskoj Arabiji ne bi znali da je iz Damaska odsutan, a drugo, leteo je preko Iraka čije nebo ipak kontrolišu SAD.

Špigel, međutim, misli sasvim drugačije: „Očigledno da sirijski vlastodržac sigurnosno stanje smatra dovoljno sigurnim da svoju zemlju može napustiti zbog kratke posete“.

Asad je poslednji put bio u inostranstvu 2010. kada je primljen u Jelisejskoj palati na ručku sa tadašnjim francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem i njegovom suprugom Karlom Bruni.