Svetski Dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima

Demokratske zemlje širom sveta ne uspevaju da zaštite novinare i istraže njihova ubistva, upozorava se u saopštenju.

Prema podacima Instituta, u prošloj godini 40 novinara je izgubilo živote, 25 njih je ubijeno ciljano, zbog svog rada, najčešće zbog izveštavanja u kojima otkrivaju korupciju ili aktivnosti povezane sa organizovanim kriminalom.

Iako je broj ubijenih novinara značajno manji u odnosu na prošlu godinu tokom koje je 100 novinara izgubilo život, praksa nekažnjavanja za ta ubistva se nastavlja, navodi Institut.

Nijedno ubistvo u prošloj godini nije u potpunosti rasvetljeno, a istrage u većini slučajeva ili se ne sprovode, ili kasne.

Većina ubistava novinara zbog posla koji obavljaju, a prema podacima Instituta, dogodila su se u demokratskim zemljama, a nekažnjivost tog dela ostaje visoka.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić rekao je agenciji Beta da ta institucija želi da zajedno s novinarskim udruženjima napravi platformu koja bi, pored napada, registrovala i sve vrste pritisaka, diskriminacije i vredjanja ili bilo kojeg drugog čina koji utiče na rad novinara i njihov osećaj sigurnosti i slobodu izražavanja.

Pašalić je rekao da je NUNS ove godine zabeležio 100 slučajeva nasilja nad novinarima, od toga devet fizičkog.

Pašalić je naveo i da su novinari u veoma teškoj situaciji ne samo zbog pritisaka kojim su izloženi, nego i zbog svoje loše ekonomske situacije.

Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima ustanovljen je odlukom UN 18. decembra 2013. godine, a prvi put je obeležen 2. novembra 2014, povodom prve godišnjice ubistva francuskih novinara Žislena Dipona i Kloda Verlona, koji su ubijeni prilikom izveštavanja u afričkoj državi Mali.