Advokati Džulijana Asanža, osnivača Vikiliksa, danas imaju poslednju priliku na ročištu u Londonu da se izbore protiv njegovog izručenja u SAD gde bi mogao da se suoči sa doživotnom robijom ako bude osuđen za špijunažu, piše Gardijan.
Na dvodnevnom ročište u Višem sudu u Londonu razmatra se da li Asanžu, rođenom u Australiji, koji je skoro pet godina u zatvoru Belmarš, može biti dozvoljeno da se žali na odluku o ekstradiciji koju je 2022. donela tadašnja sekretarka unutrašnjih poslova Priti Patel.
Asanžove pristalice kažu da će, ako sud odbije, biti otvoren put za njega da bude prebačen u SAD.
Asanž je zatražio da se lično pojavi pred sudom, ali se očekuje da će se uključiti putem video veze.
Stela Asanž, njegova supruga, kaže da je „njegov život u opasnosti svaki dan kada ostane u zatvoru. Ako bude izručen, umreće“.
Govoreći na brifingu o žalbi prošle nedelje, ona je dodala: „To je poslednje ročište, ako Džulijan ne uspe, nema mogućnosti da se žali Vrhovnom sudu ili bilo gde u ovoj nadležnosti“.
Prema američkim postupcima oživljenim tokom predsedavanja Donalda Trampa, Asanž se suočava sa 17 optužbi za špijunažu i jednom optužbom za zloupotrebu računara zbog svoje navodne uloge u pribavljanju i otkrivanju poverljivog materijala.
Glavni argument Asanžovih advokata jeste da bi njegovo izručenje predstavljalo kaznu zbog političkog mišljenja. Takođe se očekuje da tvrde da bi tom odlukom bila prekršena evropska konvencija o ljudskim pravima, uključujući i njegovo pravo na slobodu govora.
Otkrića Vikiliksa razobličila su detalje američkih aktivnosti u Iraku i Avganistanu i uključila video snimak helikopterskog napada američkih snaga u kojem je ubijeno 11 ljudi, uključujući dva novinara Rojtersa.
LIVE: Julian Assange Extradition Hearing https://t.co/AmsyfcEG3e
— Free Assange – #FreeAssange (@FreeAssangeNews) February 20, 2024
Njegovi advokati kažu da bi, ako bude proglašen krivim mogao biti oduđen na kaznu zatvora do 175 godina.
Asanž je optužen za zaveru zajedno sa uzbunjivačicom i bivšom američkom vojnom analitičarkom Čelsi Mening da hakuje računar Pentagona i da je objavio tajne diplomatske depeše i vojne fajlove.
Meningovoj je Barak Obama ublažio kaznu i puštena je posle sedam godina zatvora.
Godine 2012. Ekvador je Asanžu dao politički azil nakon što su sudovi presudili da bi trebalo da bude izručen Švedskoj u okviru istrage o silovanju od koje se kasnije odustalo.
Uhapšen je 2019. godine kada mu je vlada Ekvadora povukla status azilanta. Zatim je bio u zatvoru jer je preskočio kauciju kada se prvi put sklonio u ambasadu.
On je zadržan u Belmaršu dok traje bitka za ekstradiciju sa SAD.
Sudija u Londonu je prvobitno blokirao Asanžov transfer u SAD na osnovu toga da će se verovatno ubiti ako bude držan u teškim američkim zatvorskim uslovima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.