Foto: EPA-EFE/CIRO FUSCODemokratskom svetu ove nedelje je hitno potrebno snažno vođstvo G7, piše Politico, navodeći da rat u Ukrajini ulazi u treću godinu te kako krajnje desničarske partije jurišaju na centre moći Evrope i Bliskog istoka.
Samit G7 koji počinje danas u južnom italijanskom primorskom letovalištu Borgo Egnacija u Pulji predstavlja verovatno najslabiji skup lidera koji je grupa okupljala godinama.
Većina prisutnih je ometena izborima ili domaćim krizama, razočarani godinama na vlasti ili se očajnički drže za vlast.
From 13 to 15 June, Borgo Egnazia in Puglia will host the G7 Summit of the Italian Presidency. Three days of sessions during which participants will address the main global issues. #G7Italy
See the full programme here: https://t.co/ba4dY1hjp0 pic.twitter.com/tdANFJfy6I— G7 Italy (@G7) June 12, 2024
Francuz Emanuel Makron i Britanac Riši Sunak bore se protiv vanrednih predizbornih kampanja na koje su pozvali u poslednjim naporima da preokrenu svoju političku sudbinu.
Nemca Olafa Šolca ponizili su krajnje desničarski nacionalisti na izborima za Evropski parlament proteklog vikenda, a uskoro bi i sam mogao da bude svrgnut.
Džastin Trudo, premijer Kanade koji tu dužnost obavlja devet godina, otvoreno je govorio o napuštanju „ludog“ posla.
Japanac Fumio Kišida trpi najniži lični rejting uoči takmičenja za liderstvo kasnije ove godine.
A tu je i Džo Bajden.
Njegov sin Hanter Bajden proglašen je krivim u utorak, jedva dve nedelje pre prve ključne debate njegovog oca sa Donaldom Trampom u predsedničkoj kampanji koju je demokrata u ozbiljnoj opasnosti da izgubi.
„Sa izuzetkom Melonijeve, svi lideri na samitu G7 su prilično slabi“, rekao je Ivo Dalder, koji je bio američki ambasador pri NATO-u za vreme bivšeg predsednika Baraka Obame.
„Trudo verovatno neće pobediti na sledećim izborima. Bajden ima tešku izbornu trku. Šolc je oslabljen. Makron je oslabljen. Sunak je ‘mrtav čovek koji hoda’, a Kišida ima ozbiljne probleme i kod kuće“.
Italijanka Đorđa Meloni, s druge strane, ne može da prestane da pobeđuje.
Dve godine nakon što je došla na vlast kao liderka krajnje desničarske partije Braća Italije, povećala je udeo svoje stranke u glasanju na nedeljnim evropskim izborima. Ona je sada spremna da igra ključnu ulogu u oblikovanju budućeg pravca politike EU u Briselu.
Ali Meloni ne vodi supersilu. Na međunarodnoj sceni Italija, deveta po veličini svetska ekonomija, može da uradi samo toliko.
Mesecima, pod italijanskim nadzorom, zvaničnici u Evropi i SAD pokušavaju da umanje nesuglasice kako bi objavili plan G7 za iskorištavanje ruskih sredstava zamrznutih u zapadnim bankama za pružanje ogromnog kredita Ukrajini.
Ali uoči samita nije bilo naznaka dogovora. Umesto toga, evropski zvaničnici izražavaju opipljiv bes na predlog SAD za podelu tereta finansiranja kao neopravdano jednostran i potencijalno ogromnu obavezu za EU.
Ukrajini, koja se još uvek bori da odbije rusku invaziju, novac je hitno potreban.
Ako se predlog zajma ne može potpisati u Pulji, rizikuje da se pregovori odvuku duboko u leto i opasno blizu novembarskih izbora u SAD.
Malo evropskih zvaničnika je uvereno da će se Tramp, ako pobedi, pokazati kao pouzdan saveznik u ukrajinskom ratu protiv Rusije. I bez obzira na ishod, predsednička kampanja koja dostiže vrhunac koji menja demokratiju neće biti povoljan trenutak za sklapanje multilateralnih sporazuma sa Amerikom.
To ne čini dogovor G7 verovatnijim. Svi ljudi za stolom samita imaju razloga da budu zaokupljeni domaćim brigama, ništa više nego francuski predsednik, upleten u vanrednu izbornu kampanju koju je sam smislio.
„Makronu će biti veoma teško da pristane na korišćenje ruske imovine pre činjenice da ima izbore“, rekao je Dalder.
Čak ni njegove partijske kolege ne žele Makronovo lice na posterima svoje kampanje ili čak da čuju njegov glas na radiju, plašeći se da je sada toliko toksičan da će ih odvesti u izbornu katastrofu.
U Kanadi, Trudo je svojevremeno težio da bude „dekan“ G7. Uprkos preokretima širom sveta, Trudoova kancelarija i dalje veruje da G7 funkcioniše „izuzetno efikasno“, a jedan visoki kanadski zvaničnik je rekao: „Ne mislim da je bend na ivici raspada“.
Ali sa sledećim izborima u Kanadi na horizontu, sunce bi moglo da zađe i za Trudoa. U ovom trenutku se uveliko očekuje da će u velikoj meri izgubiti od svog glavnog izazivača, vatrenog lidera konzervativaca Pjera Poaljevra.
„Videli smo širom sveta porast populističkih, desničarskih snaga u skoro svakoj demokratiji“, rekao je Trudo u ponedeljak odgovarajući na pitanje novinara o usponu desnice u Francuskoj. „Zabrinjavajuće je videti političke stranke koje biraju da instrumentalizuju bes, strah, podele, anksioznost“.
U Velikoj Britaniji, Sunak se suočava sa istorijskim porazom svoje Konzervativne stranke nakon 14 burnih godina na vlasti. Ankete pokazuju da će izbori 4. jula rezultirati klizištem levog centra za lidera opozicionih laburista Keira Starmera, tako da će sve što Sunak kaže u Pulji ove nedelje verovatno privući ljubazne osmehe.
Bajden takođe ide u Italiju usred predstojećih izbora i nepovoljnih anketa. On mora da daje velika obećanja biračima o tome šta bi drugi mandat mogao da pruži bez garancija da će biti na funkciji da ih izvrši.
Ipak, čak i ako lideri ne mogu da naprave iskorak u finansiranju Ukrajine, samit predstavlja priliku barem za njihovog domaćina.
Melonin trenutak
Watch the key moments of the #G7 Meeting of Finance Ministers and Central Bank Governors held on 23-24-25 May in Stresa. #G7Italy pic.twitter.com/WzUnG0FsKf
— G7 Italy (@G7) May 25, 2024
Prema rečima italijanskih zvaničnika, govoreći kao i drugi pod uslovom anonimnosti da bi razgovarali o osetljivim pitanjima, Meloni će iskoristiti samit da unapredi interese Italije.
Ona je takođe spremna da se uključi u razgovore sa liderima EU o tome kome bi trebalo da se prenesu najviša mesta u bloku, uključujući potencijalno ponovno imenovanje Ursule fon der Lajen za predsednicu Evropske komisije.
Da bi obezbedila drugi mandat, Fon der Lajen je potrebna i podrška lidera EU kao što je Meloni i većina u novoizabranom parlamentu.
Program koji je Meloni postavila za samit napušta strateške interese Italije — uključujući Afriku, migracije i Mediteran. Njena vlada ima za cilj da iskoristi ulaganja u afričku infrastrukturu kako bi smanjila privlačnost masovne migracije u Evropu, dok njen tim takođe želi da sklopi sporazume sa afričkim zemljama kako bi blokirao migraciju.
„Melonin izborni uspeh će joj pomoći da dobije podršku za svojih pet tema“, rekao je Đovani Orsina, profesor političke istorije na Univerzitetu Luis u Rimu. „Sa samitom G7 koju vodi Italija i koji se održava u Italiji, Meloni može da uđe svom svojom političkom snagom“.
Dok je uticaj Rima ograničen u poređenju sa glavnim igračima G7 kao što su SAD, Orsina je sugerisao da je Meloni „sada svakako veoma jaka“ i „ako je vešta, može da završi sa važnim međunarodnim uspehom, uspevajući da dovede do pitanja koja su važna za ona na dnevnom redu“.
„Nema mnogo lidera koji mogu da dobiju glasove nakon dve godine vladavine“, dodao je.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
