Sahranjen Mihail Gorbačov: Bez nacionalnog dana žalosti, a ceremonija je imala jedan „element“ državne sahrane

Sahrani Gorbačova nisu prisusutvovale ni strane zvanice, pošto je Moskva nametnula zabranu stotinama stranih zvaničnika da uđu u Rusiju u znak odmazde za sankcije Zapada.

Putin je takođe propustio današnju sahranu zbog, kako je obrazloženo, radnog rasporeda, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Upitan kojim konkretnim poslovima će Putina biti zauzet, portparol Kremlja je u razgovoru sa novinarima rekao da će predsednik imati niz radnih sastanaka, međunarodni telefonski razgovor i da se takođe mora pripremiti za učešće na poslovnom forumu na ruskom Dalekom istoku sledeće nedelje.

Ruski lider je, međutim, u četvrtak odao poštu Gorbačovu. Na snimku se vidi kako Putin polaže buket ruža pored otvorenog kovčega u Centralnoj kliničkoj bolnici, a Putin se potom poklonio i prekrstio.

Gorbačov je preminuo u utorak u 91. godini nakon „teške i duge bolesti“, saopšteno je iz bolnica u kojoj je lečen.

Rusi su se od ranog jutra opraštali od poslednjeg lidera Sovetskog Saveza. Javna ceremonija ispraćaja Gorbačova, počela je u 10 sati po lokalnom vremenu i trajaće do ranog popodneva u moskovskom Domu sindikata, čuvenom zdanju koje je bio mesto državnih sahrana bivših sovjetskih lidera poput Josifa Staljina i Vladimira Lenjina.

Uprkos izboru prestižnog mesta, Kremlj je prestao da je naziva državnom sahranom, a Peskov je rekao da će ceremonija imati „jedan element“  kao što je počasna garda, i pomoć vlade u njenom organizovanju.

Poslednji ruski lider kome nije dodeljena državna sahrana bio je Nikita Hruščov, koji je svrgnut zbog pokušaja da poništi staljinističke reforme. Umro je nakon što je živeo u osami 1971. i njegova sahrana je održana u polutajnosti.

Stotine ljudi stajalo je u redu da se oprosti od Gorbačova, čije je telo ležalo u otvorenom kovčegu dok su članovi njegove porodice sedeli sa strane.
Gorbačov će kasnije tokom dana biti sahranjen pored svoje supruge Raise, koja je preminula od raka 1999. godine, na Novodevičjem groblju.

Gorbačov je postao kritičniji prema Putinu i njegovom sve restriktivnijem režimu poslednjih godina, putujući svetom promovišući slobodu govora i demokratiju u okviru svoje fondacije.

Dok sam Gorbačov nije komentarisao Putinovu odluku da izvrši invaziju na Ukrajinu, njegova fondacija je pozvala na mirovne pregovore, rekavši da “nema ništa dragocenije na svetu od ljudskih života“.

Današnja sahrana je, kako se ocenjuje, potpuno drugačija od sahrane prvog demokratski izabranog predsednika Rusije Borisa Jeljcina koji je Putina izabrao da bude njegov naslednik.

Kremlj je proglasio dan nacionalne žalosti nakon Jeljcinove smrti 2007. a njegovoj sahrani je prisustvovalo mnoštvo svetskih lidera, uključujući Putina, bivše američke predsednike Billa Klintona i Džordža Buša, bivšeg premijera Velike Britanije Džona Mejdžora i princa Endrua, kao i kao bivši predsednik Poljske Leh Valensa.

Neće biti nacionalnog dana žalosti za Gorbačovim , što je uobičajenog za smrt sovjetskih i ruskih lidera i ceremonija će imati samo „elemente“ državne sahrane kao što je počasna garda, navodi Kremlj.

Relativno skromna sahrana odražava zabrinutost Kremlja zbog nasleđa Gorbačova, koji je na Zapadu cenjen zbog okončanja Hladnog rata, ali ga mnogi kod kuće preziru zbog raspada Sovjetskog Saveza i ekonomskog kolapsa koji je usledio koji je gurnuo milione u siromaštvo.

Nemačka je najavila da će se zastave vijoriti na pola koplja u Berlinu danas u znak sećanja na Gorbačova.

U Rusiji su Gorbačovljevi koraci ka miru zasenjeni ekonomskim nevoljama koje su usledile nakon pada Sovjetskog Saveza. Putin je propast SSSR  opisao kao najveću geopolitičku katastrofu prošlog veka.

Da je Kremlj proglasio državnu sahranu Gorbačova, Putinu bi bilo nezgodno da ignoriše taj događaj.

To bi takođe primoralo Kremlj da pošalje pozive stranim liderima, nešto što je očigledno nerado da uradi usred rastućih tenzija sa Zapadom nakon slanja trupa u Ukrajinu.

Putin, koji je svojevremeno oplakivao raspad Sovjetskog Saveza nazvavši taj događaj „najvećom geopolitičkom katastrofom veka“, izbegavao je eksplicitnu ličnu kritiku Gorbačova, ali ga je u više navrata okrivio što nije uspeo da obezbedi pisane obaveze Zapada koje bi isključile širenje NATO-a na istok.

To pitanje je decenijama kvarilo odnose Rusije i Zapada i podstaklo tenzije koje su eksplodirale kada je ruski lider poslao trupe u Ukrajinu 24. februara.

U pažljivo sročenom pismu saučešća objavljenom u sredu izbegavajući eksplicitne pohvale ili kritike, Putin je opisao Gorbačova kao čoveka koji je ostavio „ogroman uticaj na tok svetske istorije“.

On je vodio zemlju tokom teških i dramatičnih promena, usred velikih spoljnopolitičkih, ekonomskih i društvenih izazova“, rekao je Putin. „Duboko je shvatio da su reforme neophodne i pokušao je da ponudi svoja rešenja za akutne probleme.

Ambivalentnost Kremlja prema Gorbačovu ogledala se u emisijama državne televizije, koje su odavale počast Gorbačovu kao istorijskoj ličnosti, ali su njegove reforme opisale kao loše isplanirane i smatrale ga odgovornim za propust da pravilno odbrani interese zemlje.

Ruska javnost je ostala na sličan način podeljena oko Gorbačovljevog nasleđa, a neki ga hvale zbog okončanja hladnog rata i odbacivanja sedam decenija totalitarne vladavine, a drugi ga optužuju za izdaju.