Danas u Briselu samit EU: Raspodela ključnih pozicija i strateška agenda za pet godina

Lideri zemalja članica treba kvalifikovanom većinom da imenuju kandidate za predsednika Evropske komisije i visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku.

Budući da je reč o paketu, oni treba da se dogovore i oko imena budućeg predsednika Evropskog saveta za čiji su izbor nadležni šefovi država ili vlada članica, kao i predsednika Evropskog parlamenta koga biraju evroparlamentarci.

Dogovor oko čelnih funkcija postigli su pregovarači iz tri političke grupacije, Evropske narodne stranke (EPP), Progresivnog saveza socijalista i demokrata (S&D) i liberala (Renew).

Oni su se saglasili da Ursula fon der Lejn dobije drugi mandat na čelu Evropske komisije.

Predsednik Evropskog saveta, kako je dogovoreno, treba da bude bivši portugalski premijer, socijalista Antonio Kosta, estonska premijerka Kaja Kallas treba da postane visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost, dok bi predsednica Evropskog parlamenta naredne dve godine trebalo da ostane Maltežanka Roberta Metsola.

Kako prenose agencije, na sastanku je učestvovalo šest pregovarača – poljski i grčki premijer Donald Tusk i Kyriakos Mitsotakis za EPP, nemački kancelar Olaf Scholz i španski premijer Pedro Sanczes za S&D i francuski predsednik Emmanuel Macron i holandski premijer Mark Rutte za liberale.

Imenovanje Ursule von der Leyen u Evropskom savetu se nakon ovog dogovora čini izvesnim, ali je manje sigurno da će ona dobiti natpolovičnu većinu (361 glas) u Evropskom parlamentu, iako te stranke imaju većinu od 399 poslanika, jer oni ne glasaju uvek onako kako glasa većina u njihovim poslaničkim klubovima.

Mađarski premijer Viktor Orban u utorak je oštro kritikovao „dogovor EPP sa levičarima i liberalima“ ocenivši da je „protivan svemu na čemu se zasniva EU.

„Umesto uključivanja, on seje seme podela. Najviši zvaničnici u EU treba da predstavljaju sve države članice, a ne samo levičare i liberale“, objavio je Orban čija će zemlja od 1. jula preuzeti predsedavanje EU.

Premijerka Italije Đorđa Meloni u sredu je ocenila da dogovor šestorice evropskih lidera o podeli ključnih pozicija ne poštuje volju građana izraženu na evropskim izborima.

Na dvodnevnom samitu čelnici EU bi takođe trebalo da usvoje strateški program u kojem se definišu smernice za delovanje EU u sledećih pet godina.

Samit će početi u četvrtak rano popodne sastankom s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, čija je zemlja u utorak zvanično otvorila pristupne pregovore.

Lideri bi na samitu trebalo da pozdrave usvajanje pregovaračkih okvira za Ukrajinu i Moldaviju, kao i zajedničke pozicije za poglavlja o pravosuđu i temeljnim pravima za Crnu Goru, što bi trebalo da joj omogući ubrzanje pregovora.

„Samit će biti prilika da se pozdravi usvajanje pregovaračkih okvira i održavanje međuvladinih konferencija sa Ukrajinom, Moldavijom i Crnom Gorom“, naveo je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel u pozivnom pismu za samit dodajući da su to „istorijski koraci u podršci putu ovih zemalja ka evropskom članstvu“.

Takođe je imperativ da pojačamo vojnu podršku Ukrajini i nastavimo da prikupljamo široku međunarodnu podršku za pravedni mir u Ukrajini zasnovan na Povelji UN, dodao je.

Kada je reč o Bliskom istoku, očekuje se da će lideri EU na samitu pozvati na poštovanje međunarodnog humanitarnog prava, sprovođenje predloga za prekid vatre sadržanog u rezoluciji Saveta bezbednosti UN, ponoviti poziv za prekid vatre u Gazi, oslobađanje svih talaca koje drži Hamas te zatražiti povećanje humanitarne pomoći.