Danci glasaju o integraciji u zajedničku odbrambenu politiku EU

Najnovije ankete pokazuju da bi, posle napada Rusije na Ukrajinu, više od 65 odsto od ukupno 4,3 miliona Danaca sa pravom glasa moglo da se izjasni za ukidanje tog prava izbora.

Analitičari su ipak oprezni u prognozama, budući da se ne očekuje veliki odziv birača i da su Dancu već u nekoliko navrata rekli „Ne“ jačoj integraciji u EU, preneo je briselski portal EURACTIV.com.

Poslednji put se to dogodilo 2015. godine kada su odbili jaču harmonzaciju sa pojedinim direktivama Evropske komisije iz oblasti unutrašnjih poslova, krivičnog, građanskog i porodičnog prava.

Premijerka Mete Frederiksen pozvala je građane da izađu na referendum i glasaju.

„Verujem od sveg srca da treba da kažemo ‘Da’. U vremenu kada treba da se borimo za bezbednost Evrope, treba da budemo više ujedinjeni sa svojim susedima“, poručila je Frederiksen 29. maja u finalnoj televizijskoj debati uoči referenduma.

Danska je članica EU od 1973. godine, ali je 1992. godine na referendumu 50,7 odsto Danaca odbacilo osnivački Sporazum EU iz Mastrihta.

Da bi taj sporazum stupio na snagu bilo je potrebno da ga ratifikuju sve članice EU, pa je Danska u pregovorima sa Briselom uspela da isposluje niz ustupaka i izuzeća. Konačno, Danci su ga usvojili godinu dana kasnije.

Danska je od tada ostala izvan zajedničke politike EU u oblasti unutrašnjih poslova i u odbrani, a i izvan zone evra, čije je usvajanje odbijeno na referendumu 2000. godine.

Izuzeće iz evropske odbrambene politike konkretno znači da Danska, jedan od osnivača NATO, ne učestvuje u zajedničkoj spoljnoj politici EU kada je reč o vojnim pitanjima i ne šalje svoje vojnike u zajedničke vojne misije Unije.

Danska je jedina članica EU za koju važi takvo izuzeće, iako u praksi ni Malta nije deo zajedničke odbrambene politike.

Kopenhagen je to pravo izuzeća iskoristio 235 puta u posldenjih 29 godina, pokazala su istraživanja.

Danska premiejrka raspisala je referendum svega dve nedelje nakon napada Rusije na Ukrajinu, posle dogovora sa većinom parlamentarnih stranaka. Takođe, najavila je povećanje budžeta za vojsku na 2 odsto BDP-a, u skladu sa ciljevim NATO.

Direktor tink-tenka Europa Like Fris ocenio je da je to bilo veliko iznenađenje. „U poslednjih jako puno godina, niko nije mislio da će vlada raspisati referendum o izuzeću iz odbrambene politike“, rekao je Fris.

On je rekao da „nema sumnje da je glavni razlog za to Ukrajina“, ali da je veliku ulogu u donošenju takve odluke imala i najava Nemačke, uz SAD najbližeg saveznika Danske, da će promeniti svoju decenijama staru odbrambenu politiku i jako povećati izdvajanja za vojsku.

Od 14 danskih stranaka, jedanaest, koje imaju više od tri četvrtine poslaničkih mandata, je pozvalo birače da glasaju za ukidanje izuzeća. Protiv su se izjasnile dve stranke ekstremne desnice i jedna stranka ekstremne levice.

Jedan od njihovih glavnih argumenata je da će jača integracija u odbrambenu politiku EU ići na štetu veza sa NATO, koji je od osnivanja 1949. godine bio okosnica danske odbrane.

„NATO je garant bezbednosti Danske. Bilo bi potpuno drugačije kad bi se o njoj odlučivalo u Briselu“, rekao je šef krajnje desne Narodne partije Morten Meseršmit u televizijskoj debati 29. maja.

Na referendumu neće učestvovati stanovnici danskih autonomnih oblasti Grenlanda i Farskih ostrva.

Rezultati referenduma očekuju se već 1. juna uveče