FoNet/Aleksandar-LevajkovićZamenik pomoćnika sekretara Stejt departmenta Gabrijel Eskobar i specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak, obojica sa mandatima za zapadni Balkan u protekle tri godine, opraštaju se ove nedelje u Vašingtonu. Reč je o dvojici iskusnih diplomata koji dobro poznaju Balkan, piše Danijel Server, američki profesor na Univerzitetu Džons Hopkins na peacefare.net.
Sarađivali su bez mnogo trvenja. Najveći vidljivi problem bila je američka podrška inicijativi Otvoreni Balkan. Evropljani su taj projekat s pravom smatrali nepotrebnim i dupliranjem njihovih sopstvenih napora u onome što je poznato kao Berlinski proces.
Ali Lajčak i Eskobar nisu uspeli da proizvedu političku normalizaciju između Kosova i Srbije koju su postavili kao glavni prioritet.
Šta je pošlo naopako?
Eskobar i Lajčak su loše počeli, a završili još lošije. Obećali su Beogradu da će dati prioritet stvaranju Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO) unutar Kosova. Završili su bez značajnijeg napretka na tom pogrešnom prioritetu.
Priština se obavezala na ZSO Briselskim sporazumom iz 2013. godine. Ali Eskobar i Lajčak su zanemarili da nateraju Beograd da isporuči quid pro quo.
Pored ZSO, Briselski sporazum priznaje važnost kosovskog ustava i pravosudnog sistema na celoj njegovoj teritoriji, obavezuje Srbe na učešće u prištinskim institucijama vlasti i obavezuje se da će Kosovo i Srbija napredovati u EU ne sputavajući jedna drugu.
Beograd je odustao od svih tih obaveza. Zadržao je de facto vlast nad srpskim stanovništvom u većinski srpskim zajednicama na severu Kosova.
Tamo je organizovan bojkot lokalnih izbora. Beograd je takođe povukao srpske zvaničnike iz policije i sudova. A Srbija je učinila sve da ometa ulazak Kosova u Savet Evrope.
Beograd tada prešao u ofanzivu
Frustrirana neuspehom EU i SAD da isporuče ZSO, Srbija je prošle godine odlučila da pogorša stvari.
Kidnapovala je dvojicu kosovskih policajaca sa teritorije Kosova, angažovala rulju da napadne mirovne snage NATO-a na Kosovu i organizovala teroristički napad koji je trebalo da bude izgovor za srpsku vojnu intervenciju.
Predsednik Srbije Vučić je krajem prošle godine izrazio nadu da će se promeniti geopolitički uslovi, uključujući i Trampov reizbor, koji će Srbiji omogućiti da ponovo preuzme deo ili celo Kosovo.
Novoformirana srpska vlada uključuje glasne pristalice ruske invazije na Ukrajinu i vodećeg zagovornika „srpskog sveta“, što je eufemizam za Veliku Srbiju.
Politici je potrebno resetovanje
Jasno je da zapadna politika prema Srbiji ne funkcioniše. Vašingtonu i Briselu ne ide mnogo bolje sa Kosovom. Priština je odbila da ide dalje sa ZSO uprkos skupim evropskim „posledicama“ i zlobnim osudama SAD.
Samo ako Beograd primeni ostale odredbe Briselskog sporazuma iz 2013. Priština će odgovoriti istom merom. Vučić nije raspoložen za to.
Za uspeh je potrebno resetovanje. Politički dijalog koji je pokrenut sporazumom iz 2013. je očigledno propao više od jedne decenije. Više tehnički dijalog koji mu je prethodio bio je daleko uspešniji.
Usredsredila se na pitanja koja bi mogla da donesu vidljive koristi građanima obe zemlje. Uprkos slaboj primeni, rezultati su bili značajni. Čak i danas, Priština i Beograd su bolje prošli sa praktičnim pitanjima kao što su registarske tablice i lična dokumenta od političke normalizacije.
To je pravi pravac za budućnost. Politička normalizacija za sada je most koji je predaleko. Srbija neće biti zainteresovana da odustane od svojih pretenzija na suverenitet na Kosovu sve dok rat u Ukrajini ne okonča tamošnje ruske aneksije.
Kosovo neće biti zainteresovano za formiranje ZSO dok ne bude uvereno da Srbija prihvata njen suverenitet i teritorijalni integritet. Ali i Beograd i Priština mogu pozdraviti izglađivanje kretanja kroz njihove zajedničke granice i omogućavanje legalnije trgovine.
Priština je s pravom počela da insistira na upotrebi svoje zvanične valute, evra, u transakcijama unutar Kosova. Ali to stvara probleme srpskim zajednicama koje dobijaju subvencije iz Beograda u srpskim dinarima.
Ovo je vrsta praktičnog pitanja na koje bi EU i SAD trebalo da se fokusiraju. Beograd i Priština treba da se dogovore o transparentnosti za subvencije iz Srbije srpskim zajednicama na Kosovu, što bi pomoglo da se reši pitanje valute. To je praktični pravac u kome leže izgledi za uspeh.
Oproštaj od neuspeha zahteva pravilno postavljanje prioriteta, zaključuje Server.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
