„Hil dobro zna da ulizivanje Vučiću ne funkcioniše“: Danijel Server o pogrešnoj politici favorizovanja „neprijatelja“ na Balkanu

Pojašnjava da ovo zaista nije teško shvatiti.

„Srbija sarađuje sa NATO iz dva razloga. Prvo, pružaju dobru obuku koja Rusiji nije ravna. Učinak ruske armije u Ukrajini je poboljšan, ali su njeni gubici jednostavno kolosalni. Niko ne bi želeo da se ugleda na njih“, piše Server.

Drugo, navodi, vežbe NATO-a pružaju odlične mogućnosti za prikupljanje obaveštajnih podataka. To će poslužiti u bilo kojoj srpskoj vojnoj akciji protiv snaga predvođenih NATO-om na Kosovu. Beograd bez sumnje, takođe, vraća te obaveštajne podatke Moskvi, naglašava Server.

Samo, kaže, neznatno teže je razumeti spominjanje Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) kao OVK (ili Oslobodilačke vojske Kosova).

OVK je demobilisana posle rata 1999. KBS koja danas postoji je kreirana na američkoj i britanskoj obuci i to odlično zna i ambasador SAD u Beogradu.

Njegovo pozivanje na OVK ima za cilj da signalizira da se slaže sa vladom Srbije da je KBS nelegitiman, upućuje Server.

Ulizivanje nije uspelo

Ovo ulizivanje Vučiću postalo je standardno ponašanje u Beogradu. Pitanje je zašto se to toleriše u Vašingtonu, napominje Server.

Pretpostavljam da postoje razlozi. Ali malo je verovatno da su valjani. Nikakvo ulizivanje neće promeniti odluku Beograda da se okreće Rusiji. Vučić je jasno stavio do znanja da namerava da pokuša da povrati deo Kosova kad god mu se ukaže prilika.

Svaki dogovor u Ukrajini o predaji teritorije Rusiji pružiće tu mogućnost, navodi ugledni američki profesor.

Vašington treba da preispita svoje dugogodišnje napore da se udvara Vučiću. Taj napor je propao. To je takođe podstaklo njegove iredentističke ambicije, ne samo na Kosovu, već i u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

„Srpski svet“ kome on teži je striktno analogan „ruskom svetu“ koji predsednik Putin pokušava da stvori u Gruziji, Belorusiji, Moldaviji i najambicioznije u Ukrajini.

Zapad treba da se suprotstavi ruskim i srpskim etnoteritorijalnim ambicijama, a ne da ih ohrabruje. Umesto toga, Vašington udvostručuje politiku koja nije donela ništa više od minornih rezultata.

Ne bi bilo teško naći bolju politiku

Ponovna evaluacija je odavno zakasnila. Trenutna Trampova naklonost prema etnonacionalizmu i iredentizmu nije u skladu sa liberalnim demokratskim pretenzijama Bajdenove administracije.

Entoni Blinken, državni sekretar SAD, treba da kaže svom pomoćniku Džimu O’Brajanu: nismo uspeli da privučemo Vučića na stranu. Hajde da budemo strožiji.

To bi značilo da se ukaže na mnoge stvari – „prvo bi bilo davanje prioriteta pravdi, po mogućnosti na Kosovu, za organizatore i izvršioce terorističkog incidenta 24. septembra koji je sponzorisao Beograd.

Drugo bi bilo obezbeđivanje da Priština dobije podršku koja joj je potrebna ne samo za članstvo u Savetu Evrope i oslobađanje od zastarelih i kontraproduktivnih „posledica“ EU, već i za otvaranje pregovora o članstvu u NATO.

Treće bi bila spremnost da se osudi svako varanje u pripremama za predstojeće ponovljene beogradske izbore.

Mogao bih da nastavim, ali shvatate poentu. Američka politika treba da se vrati favorizovanju svojih prijatelja na Balkanu i suprotstavljanja svojim neprijateljima. To ne bi trebalo da bude preteško za uraditi. Udvostručite uspeh, a ne neuspeh“.