Danijel Server: Uz podršku SPC i službi udruženih sa Rusijom, Vučiću je cilj da postane izabrani autokrata i kum Srba širom regiona

Ipak, oprezan je, jer se plaši da možda neće ispuniti svoja očekivanja.

„Danas na Balkanu vidim više istih etničkih nacionalističkih ambicija koje su proganjale region 1990-ih“, dok su volja i kapaciteti opali.

Dodaje da su nastojanje da se politika usmeri ka autokratama i da im se omogući da iskoriste etničku polarizaciju regiona previše poznato.

Najambiciozniji poduhvat ove vrste je sa sedištem u Beogradu, ukazuje Server.

„Uz podršku Srpske pravoslavne crkve i srpskih bezbednosnih službi udruženih sa Rusijom, Aleksandar Vučić ima za cilj da postane izabrani autokrata i kum Srba širom regiona“.

U Bosni i Hercegovini to čini, ističe, tražeći punu kontrolu nad Miloradom Dodikom, koji se bori da održi svoju autonomiju. Ipak, Dodiku je potrebna finansijska i ideološka podrška Srbije.

U Crnoj Gori, ističe Server, Vučić to radi preko nedavnih pobednika i voljnih izbornih zastupnika. „Među njima su i predsednik Jakov Milatović i mandatar Milojko Spajić“.

Na Kosovu je, napominje Server, Vučićev fokus na severu.

Kao deo Opservatorije za Zapadni Balkan od njega je, kaže, traženo da se fokusira na Kosovo.

„Tamo je Beograd nastavio da kontroliše Srbe u četiri opštine severno od Ibra od kraja rata 1999. Beograd odlučuje o njihovoj saradnji i nesaradnji sa Prištinom. Severna Mitrovica, Zubin Potok, Zvečan i Leposavić imaju malo šta reći“.

Odbijanje da se prihvate kosovske registarske tablice, bojkot poslednjih opštinskih izbora, nasilni protesti protiv gradonačelnika koji nisu Srbi, napad na vojnike NATO-a, kidnapovanje kosovske policije na severu i odbijanje da se garantuje učešće na novim izborima – o svemu tome se odlučuje u Beogradu.

Poruka je, konstatuje Server, da Srbija neće dozvoliti da se Srbima sa severa upravlja u ustavnom okviru Kosova osim ako ne dobiju – preko Zajednice srpskih opština – virtuelnu autonomiju koja bi ih uklonila iz tog okvira.

Rusiji se to sviđa, ali šta je sa EU i SAD?, pita se Server.

U svakom slučaju, navodi, Priština gubi, de facto ili de jure.

„Jasno je zašto bi Rusija ovo želela. Etnička podela Kosova predstavlja presedan koji bi mogao biti koristan za delove Ukrajine pod ruskom okupacijom. Takođe podriva dostignuće Zapada, projekat izgradnje države na Kosovu. Uprkos brojnim nesavršenostima, Kosovo je najuspešnije od svih država na Balkanu od 1995. a možda i širom sveta“.

Manje je, kaže, jasno zašto EU i SAD podržavaju ovu etnonacionalističku ambiciju da postoji odvojena uprava na Kosovu.

Naravno, Brisel i Vašington poriču da podržavaju etničku podelu.

„Ali da li ste čuli nešto od njih o povratku Albanaca i drugih nesrba u Severnu Mitrovicu, koja je pre 1999. bila naseljena većinski srpskim stanovništvom? Da li su insistirali da Beograd ponudi isti status Albancima na jugu Srbije koji žele za Srbe na severu Kosova?“, pita se Server.

Amerikanci pišu tekstove o garantovanju da ZSO neće smeti da postane druga Republika Srpska. Ali da li su oni spremni da pismeno obavežu američku vladu da tačno utvrdi šta to znači?

Navode, kaže, aranžmane slične Asocijaciji koji postoje unutar EU. Ali svi ti aranžmani su između država koje međusobno priznaju suverenitet i teritorijalni integritet.

„Zašto onda Srbija i pet nepriznalih država EU prvo ne bi priznale Kosovo, pre stvaranja ZSO?, pita se Server i dodaje da je stav Brisela previše razumljiv i u rukama visokog predstavnika (Žozep Borelj) koji nikada nije bio voljan da vidi priznanje Kosova ili ulazak u UN.

Pošto je Velika Britanija istupila iz EU, a Nemačka rastrojena, Mađarska i Hrvatska ga podržavaju, i pet država EU koje nisu priznale Kosovo, Borelj smatra da ima adekvatnu podršku država članica.

Server kaže da od Miroslava Lajčaka, koji je odigrao ključnu ulogu u nezavisnosti Crne Gore, očekuje mnogo bolje.

„Međutim, on je takođe obećao kada je prvi put postao slovački ministar spoljnih poslova da će Bratislava priznati Kosovo. Ali nije uspeo da isporuči to obećanje“.

Vašington je misteriozniji

Misterioznija je pozicija Vašingtona, tvrdi Server.

Čini se da delimično potiče od ljudi koji su proveli previše vremena slušajući Srbe kako jauču o tome kako su Sjedinjene Države neljubazne prema Srbiji.

Neke diplomate smatraju da je sve što Beograd želi bolji dogovor za Srbe u susednim zemljama. Takođe odražava ambiciju za „Evropu celu i slobodnu“, sa Srbijom na Zapadu.

Bez ikakvih dokaza, američke diplomate tvrde da je Beograd prigrlio Zapad, čak i dok povećava saglasnost sa Moskvom i Pekingom.

Malo sumnjam i da srpska municija koja završi u Ukrajini zapravo više ide u Rusiju.

Letnja Vučićeva poseta predsedniku Zelenskom nije imala za cilj da podrži Ukrajinu, već da spreči Kijev da prizna Kosovo.

Rezultat je izolacija Kosova, smatra Server dodajući da je problem što je Kosovo izolovanije nego ikad.

Koliko god da se protivite etnonacionalističkim ambicijama Srbije, Priština je izgubila vezu sa Briselom i Vašingtonom.

Priznajem da ne znam kako da reši ovaj problem. Smatrao sam da je avgustovsko pismo američkih i evropskih zakonodavaca koji pozivaju na preispitivanje politike EU i SAD u pravcu više ravnodušnosti bilo ispravno.

„Ali sve dok su sadašnji izalsanici EU i SAD na pozicijama na mestu, očekujem da se nastavi sa pristrasnom, kontraproduktivnom i pogrešnom politikom“.

Resetovanje je potrebno

Bajdenovoj administraciji je potrebna ponovna procena politike i resetovanje.

Ali to bi zahtevalo hrabrost i upornost. Neko bi morao da kaže državnom sekretaru da sadašnja politika ne funkcioniše, uveren je Server iako ne očekuje tu vrstu hrabrosti i upornosti uoči izbora u SAD.

Međutim, mogao bih da tvrdim da bi Bajden 2024. mogao da prikupi više glasova Bošnjaka i Albanaca nego što bi izgubio među Srbima i Hrvatima.

Ukrajina je najbolja nada

Najbolja nada u ovom trenutku je pobeda Ukrajine, uveren je Server. To bi okončalo ruske teritorijalne ambicije, otklonilo vetar sa etnonacionalističkih jedara širom sveta i dalo Bosni, Crnoj Gori i Kosovu prednost u osporavanju regionalnih ambicija Srbije.

„Ali ukrajinska pobeda nije blizu. Žalosno zaključujem: moraćemo da i dalje trpimo besplodan pristup dijalogu Beograda i Prištine“.