Danijel Server: Vučić želi da kontroliše političku sudbinu Srba u susednim zemljama, za to koristi SPC, dezinformacije i obaveštajne snage

Srpski svet u Crnoj Gori…

Primarni regionalni faktor je, naveo je, Beograd, koji pokušava da stvori ono što neki danas nazivaju „srpski svet“. Predsednik Vučić želi da kontroliše političku sudbinu Srba u susednim zemljama. To uključuje ne samo Bosnu i Hercegovinu već i Crnu Goru i Kosovo.

Koristi svoje bezbednosne i obaveštajne snage, finansiranje, dezinformacije i Srpsku pravoslavnu crkvu kako bi savladao otpor i osigurao da ozbiljne demokratije orijentisane prema Zapadu ne mogu da se pojave na periferiji Srbije, naveo je Server. Dodaje da je Vučić najuspešniji bio u Crnoj Gori, gde je iskoristio nezadovoljstvo onih zbog duge vladavine DPS-a i predsednika Mila Đukanovića da osnaži opoziciju koja se obraća Beogradu za podršku.

Na Kosovu se Vučićev otvoreni politički napor da kontroliše srpsko stanovništvo sprovodi preko Srpske liste. Ali on takođe koristi srpske tajne službe i njihove saveznike u organizovanom kriminalu da osigura da srpsko stanovništvo, posebno na severu, ostane lojalno Beogradu, a ne Prištini.

Tu kombinaciju smo videli na delu 24. septembra, kada su Lista Srpska i tajne službe pokušale oružanu pobunu. Kosovska policija i Kfor su to osujetili.

Vučić je od tada snažno naginjao ka Rusiji i Kini. On se bez sumnje plaši da će SAD i Evropa zahtevati od njega da se izvini za pobunu 24. septembra i obećanje da se to više neće ponoviti.

Medijska kampanja protiv Albanaca u Srbiji je intenzivna, kao i Vučićevo korišćenje medija da podrži svoju sve autokratskiju ulogu.

Kao i u Bosni i Hercegovini

U Bosni i Hercegovini Vučić u Miloradu Dodiku ima nekoga ko je delom opunomoćenik, a delom rival. Beograd podržava Dodikove napore da odvoji Srbe od sarajevske vlasti. Ali Vučić neće želeti da Dodik ispuni svoju ambiciju proglašenja nezavisnosti.

To bi Srbiju dovelo u tešku poziciju jer ne bi mogla priznati Republiku Srpsku iz straha od evropske i američke reakcije. Vučić će paziti da ne dozvoli Dodiku da zaobiđe svoj etnonacionalizam proglašenjem nezavisnosti i traženjem pripajanja Republike Srpske Srbiji.

Ipak, Vučić se sve više približava Dodiku kako se sve više kreće u orbitu Rusije i Kine. Sprečavanje uspešne demokratske vladavine u Bosni i opstrukcija njenog puta ka Evropi su Vučićev cilj. Dodik dobro služi toj svrsi, sve dok ne ode do poslednjeg kilometra.

Kako se Hrvatska uklapa u ovu sliku?

Zagreb, kao i Beograd, želi kontrolu nad svojim koetničkim stanovništvom unutar Bosne i Hercegovine. Spremna je da sarađuje sa Beogradom u tom cilju, kao i Moskvom.

Cilj Zagreba, međutim, nije secesija, već treći entitet, de facto ako ne i de jure. Ona želi političko predstavljanje Hrvata unutar Bosne i Hercegovine lojalno Zagrebu, a ne Sarajevu.

Ironija je u tome što bosanski Hrvati nisu tražili treći entitet u Dejtonu, jer su dobili bolje: pola Federacije i jedna trećina države.

Ali nisu uspeli politički iskoristiti tu situaciju i sada žele da iskoriste visokog predstavnika za postizanje svojih maksimalističkih političkih ciljeva.

Šmit je u opasnosti

Izborne odluke visokog predstavnika pogodovale su ambicijama Zagreba. On je ignorisao odluke Evropskog suda za ljudska prava poput Sejdić-Finci i presuda u slučaju Slavena Kovačevića.

Istovremeno, visoki predstavnik je postao persona non grata za Milorada Dodika, suprotstavljajući se Dodikovim naporima da ukloni Republiku Srpsku iz vlasti Sarajeva.

Neuspeh međunarodne zajednice da efikasno odgovori na Dodikov izazov rizikuje da naruši ulogu visokog predstavnika i okonča svaku nadu da on može igrati konstruktivnu ulogu u razbijanju grupnih prava koja muče bosansku politiku.

Ovo je, tvrdi Server, srž problema i za Srbiju i za Hrvatsku. Zagreb i Beograd žele da grupna prava i ustavne odredbe koje ih štite preovladaju nad individualnim pravima, čime bi se osiguralo trajno zadržavanje vlasti za etničke nacionaliste prijateljske interese Hrvatske i Srbije.

Vašington i Brisel ne daju odgovor

Amerikanci i Evropljani, koji su dugo žalili zbog grupnih prava datih u Dejtonu i podržavali odluke Evropskog suda protiv njih, više ne vode tu borbu. Čini se da su zadovoljni što dozvoljavaju Bosni da se koprca u svom trenutnom nefunkcionalnom stanju, sve dok ne izbije veliko nasilje.

Server citira pitanje koje je svojevremeno postavio Lenjin: „Šta da se radi?“

Kaže da će sa kolegama koje se bave Balkanom u Vašingtonu nastaviti da se zalaže za prava pojedinca, za suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, i protiv napora Srbije i Hrvatske da monopolizuju politiku među svojim sugrađanima unutar Bosne.

Ali centar gravitacije bosanske politike je unutar Bosne, a ne izvan nje, zaključuje.