Foto: M. ObradovićSubotnji peti masovni protest protiv predsednika Srbije Vučića bio je najveći do sada. Podstaknuti nedavnim masovnim pucnjavama, protesti su proširili svoj cilj i sada se fokusiraju na oslobađanje od Vučića, oslobađanje medija od vladine kontrole i okončanje kulture nasilja, piše Danijel Server, profesor Škole naprednih međunarodnih studija Univerziteta „Džons Hopkins“ na peacefare.net.
Imaju moje simpatije, ali…
Ne mogu a da ne budem saosećajan sa mirnim demonstrantima.
Srbija je pre samo 14 meseci ponovo izabrala Vučića sa 60 odsto glasova na slobodnim, ali daleko od fer izbora.
Ali već neko vreme je jasno da je veliki deo srpskog društva nezadovoljan njegovom sve autoritarnijom vladavinom, upotrebom nasilja i neosetljivošću za brige o životnoj sredini.
Dok je njegova politička opozicija fragmentirana i neefikasna, protesti se pokazuju ujedinjeni i održivi do sada.
Pitanje je da li su oni dovoljno moćni da dovedu do njegovog svrgavanja. Sumnjam.
Iako je uobičajeno da se navede zbacivanje s vlasti Slobodana Miloševića u oktobru 2000. prečesto se zaboravlja da su tim masovnim demonstracijama išli u prilog izborne rezultate.
Milošević je izgubio izbore koje je ranije raspisao, misleći da je nepovrediv.
Vučić govori o septembarskim izborima, ali ih još nije raspisao.
Pre nego što to uradi, želeće da bude siguran da će ih i osvojiti.
Dobar je u korišćenju državnih resursa i radnih mesta da obezbedi političku podršku.
Vučić ima još ima karata da igra
Vučić dobro zna kako da igra i na druge uobičajene karte srpske politike.
On je prošlog vikenda organizovao sopstvene demonstracije „rent-a-crowd“ sa etnonacionalističkim tiradama.
Istovremeno je izazvao sukobe na Kosovu sa namerom da skrene pažnju.
To mu je dalo izgovor da mobiliše vojsku Srbije i rasporedi jedinice na granicu sa Kosovom, tvrdeći da treba da zaštiti kosovske Srbe.
Nema veze što su oni napali kosovsku policiju koja je štitila gradonačelnike nesrbe izabrane na izborima koje su Srbi, po Vučićevim instrukcijama, bojkotovali.
Vučić bez sumnje ima i druge karte.
Može da hapsi i maltretira organizatore protesta.
On može organizovati sukobe unutar Srbije i zahtevati intervenciju policije.
Srpski mediji, koji uglavnom ignorišu proteste, mogu da mu pevaju sve glasnije i duže.
Oni takođe mogu da pojačaju navodne pretnje Srbima na Kosovu.
Vučić može da se osloni na svoje sada dobro uspostavljene saveznike u Vašingtonu i Briselu koji će brinuti šta će se dogoditi ako on padne, ostavljajući otvoren put da vlast preuzme još vći etnonacionalistički desničar.
Tehnologija Pekinga za nadzor i pomoć Moskve srpskim bezbednosnim službama učiniće sve što mogu da ga zaštite.
Mnogi Srbi već okrivljuju američku ambasadu što podržava Vučića.
Pokreće se nešto i naravno da bi Amerikanci mogli da pomognu
Sve u svemu, u Srbiji se pokreće nešto što bi se na duge staze moglo pokazati jačim od Vučića.
Da bi to nešto bilo uspešno, moraće na neki način da podrije stubove koji održavaju Vučićevu izabranu autokratiju: njegovu sopstvenu političku stranku, vojsku i bezbednosne službe, Crkvu i podršku Vašingtona, Brisela, Moskve i Pekinga.
Trebalo bi da dođe do raskola vladajuće elite koji danas nije vidljiv.
Još hrabriji građani i političari bi morali da izazovu vlast verovatno popularnim političkim programom, kao i protestima.
Naravno da bi Amerikanci mogli da pomognu ako bi Vučića pozvali na odgovornost, kao što imaju kosovskog premijera Kurtija jer nije popustio diktatima Stejt departmenta.
Ali Vašington i dalje želi da se zavarava da će Vučić odvesti Srbiju na Zapad.
Umirivanje je preferirani pristup kod njega.
Himera da Vučić bira Zapad i dalje snažno drži Stejt Department.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
