Danska bi mogla da uspostavi „opasan presedan“

…rekli su advokati koji se spremaju da zbog ovog pitanja izvedu dansku vladu pred Evropski sud za ljudska prava (ECHR).

Kako piše Gardijan, vlasti u Danskoj su prošlog leta počele da odbijaju sirijskim izbeglicama zahtev za produžetak privremenog boravka i ovaj postupak su pravdale izveštajem u kojem se navodi da se bezbednosna situacija u pojedinim delovima Sirije „značajno poboljšala“.

Pretpostavlja se da je ovom politikom pogođeno oko 1.200 ljudi iz Damaska koji trenutno žive u Danskoj.

„Situacija u Danskoj je izuzetno zabrinjavajuća. Iako je u pojedinim delovima Sirije možda umanjena opasnost od nasilja uzrokovanog konfliktima, opasnost od političkog nasilja je i dalje velika kao nikada ranije, a izbeglice koje se vraćaju iz Evrope su na meti bezbednosnih snaga režima“, navodi se u strateškoj poruci organizacije Gernika 37, čije je sedište u Londonu, a koja pruža besplatne ili povoljne usluge u slučajevima u vezi s pitanjima međunacionalne pravde i ljudskih prava i sarađuje sa advokatima koji se bave pitanjima azila i izbegličkim porodicama u Danskoj.

„Ako napori danske vlade da se izbeglice prisilno vrate u Siriju budu uspešni, to će predstavljati opasan presedan koji će najverovatnije slediti još nekoliko drugih evropskih zemalja.“

Damask nisu procenili kao bezbedan ni druge zemlje ni UN.

Danska ima 5,8 miliona stanovnika od kojih je oko 500.000 rođeno u inostranstvu, a 35.000 su Sirijci.

Međutim, poslednjih godina reputacija Danske kao tolerantne i otvorene zemlje je ugrožena usponom ultradesničarske Danske narodne partije, piše britanski list.

Posmatrači tvrde da je novi stav prema sirijskim izbeglicama, koji se odnosi i na izbeglice iz drugih zemalja mada ih je manje, pokušaj koalicije levog centra u Vladi da povrati glasove.

Od kada Danska nema diplomatske odnose s režimom Bašara al Asada, sirijske izbeglice, čiji su zahtevi za produžetak statusa privremenog boravka odbijeni, suočavaju se sa izgledima da budu zadržani u centrima za pritvor na neodređeno vreme.

Budući da danske vlasti priznaju da su muškarci iz Sirije u opasnosti da budu vojno mobilisani ili da budu kažnjeni zbog izbegavanja mobilizacije, ispostavlja se da su veći deo pogođenih ovim postupkom žene i stariji ljudi, pri čemu se mnogi od njih suočavaju s mogućnošću da budu odvojeni od svojih porodica.

Galiji (27), koja se ponovo sastala sa svojim roditeljima i braćom kada je stigla u Dansku 2015, u martu je ukinuta dozvola za boravak.

Ona je jedini član svoje porodice koja je pogođena odlukom danskih vlasti. Iako je uložila žalbu protiv odluke da joj se ne produži boravak, kako kaže, zbog neizvesnosti i brige da će ponovo biti odvojena od svoje porodice ne može da spava.

„Osećam samo strah da ću sama da odem u imigracioni centar, ali ne mogu da se vratim u Siriju… Kao da smatraju da imamo izbor, ali ako se vratim, biću uhapšena. U imigracionim centrima ne možete ništa da radite, ne možete da radite, ne možete da učite. Poput zatvora su. Tamo samo traćim svoj život“, rekla je Galija, preneo je Gardijan.

Karl Bakli, advokat koji predvodi napore Gernike 37, rekao je da je predstavljanje ovog slučaja ECHR-u u Strazburu jedna od nekoliko potencijalnih adresa na koje pogođeni Sirijci mogu da se obrate ako iscrpe mogućnost ulaganja žalbi u Danskoj.

„ECHR je spor sistem, ali mi bismo uputili zahtev sudu da razmotri privremene mere koje bi uključivale naredbu Danskoj da prestane da ukida dozvole za boravak dok se ne obradi i ne donese presuda o žalbi. To bi u teoriji moglo da se dogodi veoma brzo. A iako bi se odnosilo na samo jedan pojedinačan slučaj, nadali bismo se da bi Danska to mogla pažljivo da razmotri ili da će završiti sa hiljadama sličnih zahteva“, rekao je Bakli.