Danska ima zanimljiv odgovor na Trampovu želju da kupi Grenland: „Donećemo dansku kulturu u Holivud“

Otkako se prošlog meseca vratio na mesto američkog predsednika, Donald Tramp je pozvao Kanadu da postane 51. američka država, sugerisao je da bi mogao da preuzme Panamski kanal, prepustio američko vlasništvo nad Gazom i pokušao da kupi Grenland.

Sada, Danska, koja je vlasnik Grenlanda, uzvraća. Više od 200.000 Danaca potpisalo je satiričnu peticiju za kupovinu Kalifornije od SAD, piše Gardijan.

„Da li ste ikada pogledali kartu i pomislili: „Znate šta Danskoj treba? Više sunca, palmi i rolera“. Pa, imamo priliku koja se pruža jednom u životu da taj san ostvarimo“, navodi se u peticiji – kupimo Kaliforniju od Donalda Trampa“.

Na vrhu veb-sajta peticije, slogan poziva da se „Kalifornija ponovo učini velikom“, a navodne pristalice poput Larsa Ulriha iz Metalike i Viga Mortensena iz Gospodara prstenova nude svoje razloge da Kaliforniju naprave „novom Danskom“.

„Donećemo ‘hygge’ (danska reč za odvojiti vreme od svakodnevne žurbe da budete sa ljudima do kojih vam je stalo ili čak sami, da se opustite i uživate u mirnijim životnim zadovoljstvima) u Holivud, biciklističke staze na Beverli Hils i organski ‘smørrebrød’ (puter-hleb) na svaki ugao ulice. Vladavina prava, univerzalna zdravstvena zaštita i politika zasnovana na činjenicama mogu se primeniti“, nastavlja se u peticiji.

„Budimo iskreni – Tramp nije baš najveći obožavatelj Kalifornije. Nazvao ju je „najrazrušenijom državom u federaciji“ i godinama se svađao sa njenim liderima. Prilično smo sigurni da bi bio voljan da se rastane od nje za pravu cenu.“

Tramp i demokratski guverner Kalifornije Gavin Njusom u napetim su odnosima otkako je predsednik ponovo preuzeo dužnost – Njusom je nedavno usmerio 50 miliona dolara za borbu protiv Trampove administracije i njenih napora za deportaciju, a Tramp je zapretio da će usloviti saveznu pomoć državi u slučaju katastrofe usled požara u Los Anđelesu.

Peticija ima za cilj da prikupi bilion dolara („daj ili uzmi nekoliko milijardi”) i dobije 500.000 potpisa.

Tramp je počeo da iznosi ideju o kupovini Grenlanda 2019. godine, rekavši da SAD treba da kontrolišu autonomnu teritoriju „radi ekonomske bezbednosti“.

Veruje se da je arktičko ostrvo bogato naftom i gasom i drugim sirovinama koje su neophodne za zelenu tehnologiju – koje postaju dostupne kako se masivni ledeni pokrivači i glečeri tope kao rezultat klimatske krize. Isti led koji se topi otvara i nove rute za transport.

Govoreći na danskoj televiziji u januaru, Mete Frederiksen, premijerka, rekla je da Grenland „nije na prodaju”, dodajući: „Grenland, posmatran očima danske vlade, pripada Grenlandcima.“

Slično tome, nakon posete Donalda Trampa mlađeg ranije ove godine, premijer Grenlanda Mute Egede je rekao: „Mi smo Grenlanđani. Ne želimo da budemo Amerikanci. Ne želimo da budemo ni Danci. O budućnosti Grenlanda će odlučiti Grenland.“

Iako je danska peticija za kupovinu Kalifornije možda šala, ponuda SAD za kupovinu Grenlanda izgleda prilično ozbiljno.

Badi Karter, republikanski predstavnik Džordžije, objavio je da je predstavio nacrt zakona kojim bi se odobrila kupovina Grenlanda i preimenovala u „Crvena, bela i plava zemlja“.

Grenland je mesto gde se ukrštaju klimatske promene, oskudni resursi, napeta geopolitika i novi trgovinski obrasci, rekao je profesor bezbednosti i životne sredine Univerziteta u Ohaju, Džef Dabelko, prenosi AP.

Najveće ostrvo na svetu sada je „centralno za geopolitičku, geoekonomsku konkurenciju na mnogo načina“, delom zbog klimatskih promena, dodao je.

Od svog prvog mandata, novoizabrani predsednik Donald Tramp je izrazio interesovanje za preuzimanje Grenlanda, koji je poluautonomna teritorija Danske, dugogodišnje saveznice Sjedinjenih Država i osnivačke članice NATO-a. Takođe je dom velike američke vojne baze.

Unutra su zaključani vredni minerali potrebnih za telekomunikacije, kao i uranijum, milijarde neiskorišćenih barela nafte i ogromne zalihe prirodnog gasa koja je nekada bila nedostupna, danas sve manje.