Danska odlučna: Sloboda govora i govor mržnje nisu isto

To pokazuje merenje koje je agencija Epinion napravila za državnu televiziju DR i nezavisni portal Altinget.

Merenje stavova Danaca o zabrani provedeno je od 14. do 23. augusta ove godine, samo nekoliko dana pre nego što je Vlada izašla s konkretnim predlogom kako bi se takva zabrana trebala uraditi.

Upravo su nedavna spaljivanja Kurana ispred stranih ambasada u Danskoj i Švedskoj pokrenula raspravu o tome treba li uvesti zabranu takvih incidenata.

„Vlada smatra da spaljivanje stvara podele, da je to ismevanje drugih kultura i da je u sukobu sa sigurnošću Danaca“, rekao je ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen.

Odnos prema zabrani

Nakon niza spaljivanja Kurana, vlada Danske je najavila da će intervenisati kako bi se suprotstavila ismevanju drugih kultura, religija i zemalja.

Iz opozicije se, između ostalog, čuje da se radi o ograničavanju slobode izražavanja i ukidanju osnovnih sloboda. Prema predlogu novog zakona, one koji spaljuju Kuran bi mogla pogoditi i kazna do dve godine zatvora.

Prvo se od ministra Rasmusena čulo da će vlada raditi na uvođenju zabrane spaljivanja Kurana ispred stranih ambasada u Danskoj. Nekoliko dana kasnije, socijaldemokratska premijerka Mete Frederiksen rekla je da bi se ovo trebalo odnositi na sve verske spise, a ne samo na Kuran.

Ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen, ministar pravosuđa Peter Hamelgard i ministar ekonomije Džejkob Eleman-Džensen nakon toga su predstavili vladin predlog zakona koji zabranjuje spaljivanje svih verskih spisa na svim javnim mestima.

„Vlada će predložiti predlog zakona kojim se zabranjuje neprimereno postupanje s objektima od verskog značaja za versku zajednicu“, rekao je ministar Hamelgard. „Reč je o besmislenim uvredama koje nemaju drugu svrhu nego stvarati razdor i mržnju u društvu“.

Prekršaji se mogu kazniti novčanom kaznom ili kaznom zatvora do dve godine.

Blokovska podela

Ukupno 57 posto Danaca podržava zabranu. Kada su u pitanju politički blokovi, velika je razlika u podršci eventualne zabrane spaljivanja verskih spisa. Birači aktuelne vlade, koju čine Socijaldemokrate, Liberali i Umerenjaci, sa 69 odsto podržavaju predlog zabrane.

Sedam stranaka izvan vlade i unutar blokova, s ukupno 72 mandata u parlamentu pridružilo se u zajedničkom apelu vladi da odustane od te ideje.

Liberalni savez nakon vladinog predloga sarkastično je putem društvenih mreža čestitao terorističkoj organizaciji Al Kaida na, kako kažu, pobedi. “Danska vlada čula je vaše pretnje”, glasila je objava na Facebooku.

Met Tiesen iz desničarske Danske narodne stranke je tri ministra na konferenciji za novinare nazvala “trojicom pogrebnika koji su pokopali slobodu izražavanja”.

Alternativna stranka je izrazila vrlo pozitivno mišljenje o predlogu, a i Radikalna levica, iz koje su u ranijem periodu bili skeptični po pitanju zabrane.

„Sve donedavno nismo imali želju intervenisati, ali bilo je više od 100 spaljivanja Kurana u poslednjih nekoliko meseci s jedinom svrhom stvaranja razdora i neizvesnosti. Mi smo za predlog“, kaže Kristijan Fris Bah iz Radikalne levice.

Obekti od izuzetnog verskog značaja moraju se shvatiti kao fizički objekti koji se unutar verske zajednice smatraju svetim ili posebno reprezentativnim za konfesionalnu osnovu ili učenje vere. To mogu biti glavni religijski spisi, ali u tu kategoriju ne spada, naprimer, odeća kojoj se može pripisati verska vrednost.

Pod nedoličnim postupanjem podrazumevaju se radnje kojima se predmeti obuhvaćeni odredbom uništavaju na pogrdan ili uvredljiv način ili se s njima na drugi način postupa pogrdno.

Ministar Džejkob Elemann-Džensen iz Venstrea (Liberali) kaže da je sloboda izražavanja još uvek odlučujuća početna tačka danskog društva.

„To je kamen temeljac naše demokratije, da se imate pravo izraziti. Ovako mora biti i dalje u Danskoj“, kazao je, odbacivši optužbe opozicije da se vladinim predlogom ukida sloboda govora i mišljenja.

Ministar Rasmusen rekao je da će vlada pronaći “pravni alat” koji može sprečiti spaljivanje Kurana ispred ambasada, ali ne bi trebala kompromitovati slobodu izražavanja. Rekao je i da to nije bio lagan zadatak, te da bi to trebalo pomoći da se pošalje signal muslimanskim zemljama da Danska daje doprinos da problemi ne eskaliraju.

Ograničavanje slobode

„Nema sumnje da se radi o značajnom ograničenju slobode izražavanja“, kazao je za TV2 Frederik Vage, profesor na SDU (Univerzitetu Južne Danske).

Profesor Vage kaže da bi nova zabrana mogla biti dalekosežnija od klauzule o bogohuljenju koja je ukinuta 2017. godine.

Naime, jedan od razloga ukidanja te klauzule tada je bio taj što je tužilaštvo 2017. bilo spremno pokrenuti krivični postupak protiv građanina koji je spalio Kuran, ističe ovaj profesor ustavnog prava.

„Budući da se radi o rubrici koja postoji nekoliko stotina godina i koja je bila podložna različitim tumačenjima, malo je nejasno šta je tačno pokrivala stara rubrika o bogohuljenju“, kaže.

Vladin predlog zakona mora biti razmotren i usvojen u danskom parlamentu pre nego što stupi na snagu.

Prema novom predlogu zakona neće se smeti paliti verske knjige, zabranjeno je gaženje verskih simbola, prljanje i druge stvari. S druge strane, naprimer, neće biti kažnjivo ukoliko demonstranti u znak protesta podrške ili solidarnosti sa ugnjetavanim ženama Irana bace ili spale maramu, kao što je bilo slučaj na jednom od prošlogodišnjih protesta solidarnosti s protestima žena u Teheranu.

Mnogo nejasnoća

Još uvek je nejasno šta će sve biti kažnjivo i na koji način. Iz vlade su kazali kako oni daju predlog, dok će se sudovi nakon što, i ako parlament usvoji vladin predlog, sami pozabaviti razradom zakona u sitne detalje.

„Ne smete se libiti ostaviti sudovima određenu dozu diskrecije jer oni to lako podnose. Naprotiv, dobro je dati sudovima malo slobode u proceni“, kaže za TV 2 predsednik Nacionalnog udruženja advokata obrane Kare Filman.

Udruženje pravnika nema službeni stav o tome treba li ono što Vlada predlaže biti kazneno delo ili ne, jer je to politički stav. Ali predsednik bi se želio baviti sadržajem predloga zakona.

Još nije imao priliku pročitati ceo nacrt zakona. No, on je, među ostalim, video predradnje i napominje da je reč o nacrtu koji ostavlja prostora za tumačenje i mnoge nejasnoće.

Na neka pitanja bit će jednostavno odgovoriti. Svaki oblik fizičkog uništenja je očito pokriven zakonom. To je jasno. Ali čim krenete s ocenama neprimerenosti, u stvarnom svetu uvek će biti dvojbe, jer šta je neprimereno? Na kraju je na sudovima da to protumače. Ali nije ni tako loše jer sudovi su upravo za to stvoreni“, kaže Kare Filman.

Ističe da u zakonu ima puno mesta gde se pojavljuju reči poput “neispravno”, “neopravdano” i slično. Njemu je odmah teško videti da u ovom slučaju to možete učiniti toliko drugačije.

„Tako da odmah ne mislim da je to razlog za veliku brigu. No, jasno je da kada je reč o konkretnoj proceni šta je sveto pismo, a šta neprimereno, onda imamo problema, kaže on.

„Već sada je Danskoj zabranjeno vređati zastave drugih zemalja zbog spoljne i sigurnosne politike, kaže Peter Hamelgard. Zbog toga Vlada predlaže da se nova zabrana uvrsti u istu odredbu Krivičnog zakona.

Peter Hamelgard takođe naglašava da satirični crteži neće biti obuhvaćeni zabranom.

„Ne radi se o tome da ne smete reći ili misliti šta želite“, kaže on.

Kamila Stamp, politička analitičarka TV2 kaže da će neki anketu javnog mnenja protumačiti kao da je vlast sve vreme bila u skladu s većinom birača.

„Međutim, to takođe može biti pokazatelj da je vlada preuzela vođstvo sa stajalištem koje podupire mala većina, iako pre samo nekoliko sedmica nikada nisu razmatrali pitanje donošenja zakona protiv spaljivanja Kurana i drugih verskih knjiga. S ovom anketom vlada barem zna da se veliki delovi stanovništva ne protive“, kazala je ona.

Očekuje se da će Folketing (državni parlament) do kraja septembra na jednoj od svojih sednica razmatrati usvajanje vladinog predloga, piše Al Džazira.