Danska pod pritiskom zbog američke špijunaže

“Želimo karte na sto”, rekao je švedski ministar odbrane Peter Hulkvist dodajući da je “neprihvatljivo prisluškivati saveznike”.

Danski poslanik Karsten Hoenge iz levičarske Socijalističke narodne partije, koja podržava socijaldemokratsku vladu, rekao je da će u parlamentu ispitati ministre odbrane i pravde Danske.

“Vlada mora da objasni kako to da se Danska ponašala kao dobrovoljno sredstvo za američku obaveštajnu službu i šta će to značiti za saradnju sa susednim zemljama Danske”, rekao je on.

Danski javni servis DR izvestio je da je Odbrambena obaveštajna služba (FE) te zemlje od 2012. do 2014. godine pomagala američkoj Nacionalnoj bezbednosnoj agenciji (NSA) u prikupljanju informacija i špijuniranju evropskih političara, uključujući Merkel, kao i drugih zvaničnika iz Nemačke, Francuske, Švedske i Norveške.

Danska ministarska odbrane Trine Bramsen, koja u vreme navodnog špijuniranja nije bila na toj poziciji, nije ni potvrdila ni porekla ove izveštaje, ali je za agenciju AFP rekla da je “sistematsko prisluškivanje bliskih saveznika neprihvatljivo”.

“To nije prihvatljivo među saveznicima, a još manje između saveznika i evropskih partnera”, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron posle razgovora sa Angelom Merkel u ponedeljak.

“Posvećen sam odnosima poverenja između Evrope i SAD. Među nama nema mesta za sumnjičavost”, dodao je Makron. On je pozvao SAD da “potpuno razjasne” kako “prošle činjenice”, tako i “trenutne postupke”.

Govoreći na istoj virtuelnoj konferenciji za novinare nakon bilateralnih razgovora sa Makronom, nemačka kancelarka je rekla da je sa američkim zvaničnicima “već razgovarano o ovom pitanju”, dodajući da je Nemačka tada jasno stavila do znanja da “špijuniranje među prijateljima” nije prihvatljivo.

“Ono što je tada bilo istina, istina je i danas”, naglasila je Merkel.

“Uverena sam da su Danska, danska vlada i ministar odbrane vrlo jasno rekli šta misle o tim pitanjima. U tom smislu, vidim dobru osnovu, osim raščišćavanja ovog pitanja, i za uspostavljanje istinskih odnosa poverenja”, istakla je nemačka kancelarka, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).

Norveška premijerka Erna Solberg rekla je za javni servis NRK da je “neprihvatljivo ako zemlje koje su bliski saveznici i saradnici imaju potrebu da špijuniraju jedni druge”.

Špijuniranje drugih “stvara više nepoverenja nego saradnju. Dakle, to nije pametna investicija za SAD”, dodala je Solberg.

DR je objavio da je veza između SAD i Danske imala kodno ime “Operacija Dunhamer”.

Prema ovom mediju, danska služba je dozvolila NSA da dobije podatke koristeći telefonske brojeve političara kao parametre za pretragu.

NSA je navodno imala pristup tekstualnim porukama i telefonskim razgovorima određenog broja zvaničnika zahvaljujući pristupu danskim internet kablovima u saradnji sa FE.

DR je objavio da se njegov izveštaj zasniva na intervjuima sa devet neimenovanih izvora, za koje se navodi da su svi imali pristup poverljivim informacijama koje poseduje FE.

Slične optužbe pojavile su se 2013, kada je američki uzbunjivač Edvard Snouden saopštio da je NSA slušala telefone članova nemačke vlade, uključujući Merkel, što je podstaklo diplomatski sukob između Berlina i Vašingtona koji je pokvario inače dobre odnose sa administracijom tadašnjeg predsednika Baraka Obame.

Međutim, tada su se pojavili i izveštaji da je nemačka obaveštajna agencija BND navodno pomogla američkom špijuniranju evropskih kompanija i zvaničnika.

Kako prenosi RSE, Snouden, koji je 2013. otkrio detalje tajnih američkih programa prisluškivanja, na izveštaj DR je reagovao sarkastičnim tvitom na danskom: “Oh, zašto nas niko nije upozorio?”