Danski usvojenici pozivaju Južnu Koreju da ispita njihova usvajanja

Komisija za istinu i pomirenje u Seulu ima rok od četiri meseca da odluči da li da prihvati prijavu koju su zajedno podnela 53 usvojenika.

Ako se to dogodi, to bi možda moglo da izazove najdalekosežniju istragu o stranim usvajanjima u državi, koja nikada nije u potpunosti rasvetlila slučajeve izvoza dece tokom prošle vojne vlade koja je vladala od 1960-ih do 80-ih.

U zahtevu se navodi širok spektar pritužbi u kojima se naglašava kako je veliki broj dece nepažljivo ili nepotrebno udaljen iz svojih porodica zbog slabog nadzora vlade.

Možda je još važnije to što su postojali posebni zakoni u državi koji su imali za cilj promovisanje usvajanja i praktično dozvoljavali agencijama vođenim profitom da manipulišu evidencijom i zaobiđu pravo napuštene dece.

Većinu južnokorejskih usvojenika poslatih u inostranstvo agencije su registrovale kao siročad pronađenu na ulici, iako su deca često imala rođake koje je bilo lako identifikovati i pronaći.

Ovo je učinilo decu lakšim za usvajanje jer su se agencije utrkivale da pošalju što više usvojenika na Zapad.

Žalbe usvojenika koji su podneli prijavu uključuju netačne ili falsifikovane podatke u dokumentima o usvajanju koji iskrivljuju njihovo biološko poreklo, kao što su pogrešna imena, datumi ili lokacije rođenja i drugi detalji.

Neki od usvojenika kažu da su otkrili da su agencije promenile njihov identitet da bi zamenile drugu decu koja su umrla ili se previše razbolela da bi putovala danskim roditeljima, što je veoma otežalo ili često onemogućilo pronalaženje njihovih korena.