Teško je zamisliti da je bilo ko na Levantu ili na širem Bliskom istoku uspeo da spava u subotu uveče, pošto je Iran lansirao stotine dronova i balističkih projektila ka strateškim lokacijama u Izraelu i izraelskim naseljima na okupiranoj Zapadnoj obali.
Gotovo sve bespilotne letelice i projektili presretnuti su pre nego što su stigli do svojih ciljeva, kao rezultat koordinisanih napora Sjedinjenih Država, Izraela, Jordana i Ujedinjenog Kraljevstva.
Okidač za napad u subotu bio je izraelsko bombardovanje iranskog konzulata u Damasku 1. aprila, u kojem je stradalo 13 ljudi, uključujući nekoliko visokorangiranih pripadnika iranske Islamske revolucionarne garde.
Ovaj čin, jasno kršenje Bečke konvencije o diplomatskim odnosima iz 1961. primorao je Islamsku Republiku da odgovori.
Iran je odlučio da direktno udari Izrael, što je odluka verovatno vođena željom da odbrani svoj nacionalni ponos nakon napada na njegov konzulat, koji je, prema Bečkoj konvenciji, suverena teritorija Islamske Republike.
Paradoksalno, ova opasna eskalacija predstavlja jedinstvenu priliku za regionalni prekid vatre – potencijalno okončanje rata između Izraela i Hamasa, sprečavanje direktnog vojnog obračuna između Izraela i Irana i zaustavljanje jemenskih Huti napada na komercijalne brodove u Crvenom moru.
S obzirom na to da su obe strane pokazale svoje vojne sposobnosti i pod pretpostavkom da će izraelski premijer Binjamin Netanijahu poslušati upozorenje američkog predsednika Džoa Bajdena da se ne uzvraća Iranu, region bi mogao da se vrati u nelagodnu ravnotežu.
Kao što je Hladni rat pokazao, ravnoteža terora može delovati kao moćno sredstvo odvraćanja, podstičući mir i stabilnost.
Ali da bi iskoristio ovaj uski okvir mogućnosti, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija mora da donese snažnu, obavezujuću rezoluciju kojom se poziva na regionalni prekid vatre.
Pored Izraela i Irana, ova rezolucija bi trebalo da se odnosi na sve zemlje regiona i borce treće strane.
Štaviše, ova obavezujuća rezolucija mora da se pozabavi centralnim pitanjem koje pokreće trenutni napad regionalne nestabilnosti – ratom u Gazi.
U skladu sa svojom prethodnom rezolucijom od 25. marta, od koje su se SAD uzdržale, Savet bezbednosti mora da zahteva hitan prekid izraelskog bombardovanja Gaze i oslobađanje svih izraelskih talaca i zatočenika.
Zahtevajući od obe strane da „ispune svoje obaveze prema međunarodnom pravu u odnosu na sve osobe koje pritvore“, rezolucija bi takođe mogla da olakša oslobađanje Palestinaca koje je pritvorio Izrael.
Suprotno tvrdnjama nekih američkih predstavnika, rezolucija od 25. marta bila je obavezujuća. Ali imajući u vidu rizik od sveopšteg rata, Savet bezbednosti mora odmah da izradi i glasa o novoj rezoluciji, u skladu sa Poglavljem 7 Povelje UN, koja pokriva ceo region.
Nova rezolucija treba da ima za cilj da omogući trajno i pravedno rešenje izraelsko-palestinskog sukoba, pružajući detaljnu mapu puta za uspostavljanje nezavisne palestinske države zasnovane na granicama iz 1967. godine.
Kako je Saudijska Arabija izjavila, kredibilan „put ka rešenju“ je preduslov za normalizaciju odnosa sa Izraelom.
Tokom proteklih šest meseci, Bajdenova administracija je bezrezervno podržavala Izrael, čak i po cenu gubitka političke podrške među progresivnim i arapsko-američkim glasačima.
Kreatori američke politike sada moraju da nateraju izraelsku vladu da shvati da neće tolerisati dalja odlaganja ili umešnost kada je u pitanju postizanje mira.
Svakako, obnova Gaze će trajati godinama i zahteva značajne međunarodne napore. Ali postizanje efikasnog, primenljivog regionalnog prekida vatre je ključni prvi korak.
Sve manje od toga rizikuje održavanje beskonačnog ciklusa rata i patnje koja nikome ne koristi, posebno ne Palestincima i Izraelcima, koji su umorni od ovog višedecenijskog sukoba.
Bombardovanje iranskog konzulata i iranski uzvratni napad na Izrael ističu potencijalnu cenu regionalnog rata. Neuspeh da se iskoristi ova kritična prilika za deeskalaciju moglo bi da zadržava region decenijama.
Obezbeđivanje trenutnog regionalnog prekida vatre mora biti glavni prioritet međunarodne zajednice.
Autor je nagrađivani palestinski novinar, bivši profesor novinarstva na Univerzitetu Prinston i bivši direktor i osnivač Instituta za moderne medije na Univerzitetu Al-Kuds u Ramali
Copyright: Project Syndicate, 2024.
Danas ima eksluzivno pravo objavljivanja u Srbiji
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.