Dautović: Posle izbora za EP promene u pojedinačnim državama, u Briselu sve po starom

Dautović napominje da je sasvim izvesno da će Ursula fon der Lajen ponovo biti izabrana za predsednicu Evropske komisije, jer je Evropska narodna partija (EPP) ostala najjači blok unutar parlamenta, a ona je njihov vodeći kandidat.

„Ali, to će značiti, pošto moraju da idu u koaliciju sa blokom socijaldemokrata i liberala, da će predsednik Evropskog saveta, koji je do sada bio Belgijac i socijalista Šarl Mišel, verovatno biti opet iz redova socijaldemokrata ili liberala. Ali, verovatno će biti socijaldemokrata“, smatra on.

Olaf Šolc i Emanuel Makron su lideri i EU i svojih zemalja, ali partije i jednog i drugog osvojile su oko 15 odsto na izborima za Evropski parlament.

„Evropska unija je formirana tako da, ako se Pariz i Berlin slažu u nečemu, ostatak zemalja teško da može da se odupre njihovoj gravitacionalnoj moći. Pogotovo što će one da privuku uvek još najmanje četiri, pet članica, imaju u tom slučaju jednu dominaciju. Međutim, Pariz i Berlin su razjedinjeni. Šolc i Makron imaju potpuno različite ličnosti, viđenja sveta, ideologije i pristup. Makron je apsolutista po prirodi, smatra da on zna najbolje. On je vrlo harizmatičan, a ‘sitnice’ kao što su zakoni, da li imate legitimet ili sredstva da nešto uradite, to mu je manje bitno. On ima viziju, a Šolc je knjigovođa. On prosto gleda brojke, cifre, nema nikakve tu vizije, samo realnost“, objasnio je.

Međutim, dodaje, oba lidera su oslabljena i ostaje da se vidi kako će Makron proći na izborima koji su za samo tri nedelje.

„Na mestu Šolca, raspisao bih izbore. Njegova pozicija je već slaba, ta koalcija je užasna, prosto više nema legitimitet“, rekao je Dautović.

Desničarska politika jača u celom svetu

Desnica je, navodi, protestna stranka.

„Građani Evrope su nezadovoljni centrašima, pa bilo da je to centar desnica, centar liberalizam, centar levica. To je sve jedan isti ukus i naprosto ljudima se ne sviđa to više. I zato biraju te ekstremiste koji napadaju neke stvari koje možda nisu u središtu problema, ali ih tako predstave. To je pre svega imigracija, zatim strah od širenja rata u Ukrajini i naravno skok cena, dakle, opšta inflacija koja je posledica sankcija protiv Rusije, odnosno, rata u Ukrajini“, naveo je.

Dautović podseća da prava levica uvek daje racionalan, jasan program, ali to ne „udara na emocije ljudi“.

„Emocije su te koje zapravo vode politiku, a ne racionalni programi. Deluje da zaista svet odlazi u desno, na planetarnom nivou. Pobeda Modija u Indiji, na primer, to je indijska vrsta desnice… U Izraelu više nemate ni levicu, ni liberale, imate samo različite varijante desnice, od blaže do ekstremističkih fašista. U svim demokratijama politika je otišla jako u desno. Ali i Modi je pretrpeo jednu vrstu poraza i moraće u koaliciju. Dakle, nije cunami, već desničarska plima, ali ona je lagana i posledica toga što narod neće da bira levicu, a sam centar ne može da reši probleme koje su napravile unutrašnje kontradikcije kapitalizma“, rekao je Dautović.

Za rešavanje tih problema, dodaje, potreban je novac, smanjivanje ekonomskog jaza između bogatih i siromašnih, radničke, srednje i visoke klase.

„To više ne možete da uradite, jer pošto su najveći donatori najbogatiji, ne možete da povećate poreze. Osim prema nižoj klasi, što će dovesti do vašeg pada. Isto tako imate tu ideologiju libertarijanizam – to je smanjivanje državnih izdataka za sve. I prepuštanje svega privatnim kompanijama. To je vrlo uspešno. Ako gledate rast GDP-a, to je super. Ali ako vi gledate osećanja naroda, koje su bazirana na tome kako vi precipirate svoj život, vama je životni standard u padu“, kazao je.

Dok ekstremna desnica ne dođe na vlast, ne možete da znate kakvu će politika ona da vodi, kazao je.

Upitan da li je opasniji scenario po kome će ekstremna desnica dolazi na vlast ili onaj po kome stranke centra sa njima ulaze u aktivnu saradnju, Dautović odgovara da je svejedno, jer u oba slučaja će ekstremno desničarske politike biti sprovođene.

Zašto je Makron raspustio vladu?

Makronova odluka da raspusti vladu pomračila je celokupne evropske izbore, ali i podsetila da je moć i dalje u nacionalnim državama, ocenio je on.

„Izbori će odrediti budućnost Francuske, te samim tim i Evropske unije. Jedan od razloga zašto je to uradio jeste jer računa na to da ekstremna desnica zapravo dobije premijersku poziciju i da upropasti sve. Dakle, da partija Marin le Pen pukne, pokaže se nesposobnom ili da ode u nekakav ekstrem, da počine stvari za koje se zalažu“, naveo je prvo moguće obrazloženje.

U tom slučaju on bi im dao dve godine dok i njemu istakne mandat, onda bi mogao da raspusti skupštinu opet kada dođu predsednički izbori 2027. i raspiše i jedne, i druge paralelno.

„Isto tako će moći da ih sabotira i to je pozicija kohabitacije. To ne prolazi dobro u francuskom sistemu, jer tamo predsednik ima svoju moć, a premijer ima legitimitet iz parlamenta. To nije sistem koji je predviđen za kohabitaciju“, rekao je.

Druga opcija jeste da Makron priprema svog naslednika.

„Takođe možda želi da ih privoli i da ih privuče više ka centru, ne bi pacifikovao tu ekstremnu desnicu. Jer će oni nužno morati da prave kompromise sa njim, ma kakav bio rezultat. I naravno, možda on cilja na same građane Francuske. Obično je izlaznost za francuski parlament oko 70 odsto, a sada je oko 50 odsto izašlo na izbore za EP. Dakle 20 odsto birača je apstiniralo. To verovatno nisu birači Marin le Pen, već liberali, socijalisti. Možda računa na to osećanje straha, da će fašisti doći na vlast, pa da ih tako privuče da glasaju. On je pre tri godine i dobio predsedničke izbore protiv Marin le Pen upravo kada je u drugom krugu govorio ‘ne budete li izabrali mene, ona će doći na vlast’“, rekao je Dautović.

Međutim, podsetio je da je u Francuskoj zbog penzione reforme veliki bes prema Makronu.

Ideja bele Evrope

Desnica u Evropi, dodaje, odustala je od bregzitovskih scenarija.

„Približila se centru. Bregzit je bio užasna lekcija za sve, mi se više ne možemo razjediniti, jer to bi napravilo ogromnu štetu. Umesto toga ide se, dakle, na Evropu nacija. Ideja ekstremno desničarskih partija više nije da rasture Evropsku uniju, već da vrate ingerencije prestonicama, da se opet odlučuje na nacionalnom nivou. I isto tako, idu na taj projekat evropske civilizacije. Tu nemate jednu kosmopolitsku viziju Evrope, već ideju „bele Evrope“, koja je ugrožena i koja mora da se brani od invazije. Imate rasne i islamofobne elemente. To je, prevashodno, ‘odbrana’ od izbeglica, od islama, crnaca i Arapa“, objasnio je.

Šta ako Tramp uđe u Belu kuću?

Predsednički izbori u novembru održavaju se u SAD, a kako god da se završe, Dautović kaže da će to biti veliki udar.

„Vidimo da je Džo Bajden već preuzeo od anti-imigracione politike Donalda Trampa. Strašne stvari se dešavaju ljudima koji pokušavaju da pređu Rio Grande, ne bi se spasili od haosa u centralnoj Americi. Ljudi dolaze iz Rusije u Meksiko i pokušavaju da pređu ilegalno, ne bi se spasili“, rekao je.

Ako Tramp uđe u Belu kuću ponovo, dobiće se koalicija atlantskih desničara, objasnio je Dautović.

„Vašington pod Trampom i recimo Marin le Pen bi sjajno funkcionisali i sarađivali i sa Vladimirom Putinom. Oni su u istoj talasnoj frekvenciji i saveznici. A to je upravo glavna tačka podele unutar ekstremne desnice u Evropi. Neki su pro-Kremlj, drugi su pro-Vašingotn. Recimo, Đorđa Meloni je za NATO i za pomoć Ukrajini. Marin Le Pen, AfD, Orbanov Fideš su anti-ukrajinski, a pro-Kremlj nastrojeni“, zaključio je Dautović, prenosi N1.