Debakl nemačkih tajnih službi u Avganistanu

Kada je pre nekoliko dana Bruno Kal, šef obaveštajne službe BND izašao pred poslanike da im objasni šta se desilo u Avganistanu, mnogi su sednicu napustili zapanjeni. Kako su rekli, Kal je priznao da BND uopšte nije računao da će se talibani prošetati do centra Kabula i tako lako preuzeti vlast.

BND, nemačka služba koja dela u inostranstvu, u Avganistanu je doživela dramatičan poraz i tako dovela Vladu Angele Merkel u neugodnu poziciju. Jer, još u junu je šef diplomatije Hajko Mas u parlamentu isključio mogućnost da „talibani za nekoliko nedelja preuzmu vlast“.

Kako se pretpostavlja, ta njegova prognoza počivala je upravo na procenama nemačkih tajnih službi.

Savezna vlada redovno dobija informacije o opštoj bezbednosnoj situaciji od BND, Službe za zaštitu ustavnog poretka koja deluje na domaćem terenu i vojne tajne službe MAD. Ali izgleda su svi oni, pre svega BND, potpuno prevideli da će se nakon povlačenja stranih trupa iz Avganistana nemački državljani i avganistanski saradnici tako brzo naći u najvećoj opasnosti.

U prilog tome govore užurbane mere za spasavanje na aerodromu u Kabulu. Sada su i Vlada i BND izloženi nizu kritičkih pitanja i rešetanju od strane opozicije – samo mesec dana pred izbore u Nemačkoj.

Malo ljudi na terenu

Gerhard Konrad, bivši visokopozicionirani agent BND, kaže da tajne službe moraju imati brojne saradnike na terenu, što, kako je rekao, u Avganistanu verovatno nije bio slučaj.

„One moraju poznavati kretanja protivnika, talibana. One moraju takođe poznavati i snage, namere vlade“, rekao je Konrad za javni servis ARD.

Poslanik Levice Andre Han pretpostavlja da su se Nemci oslonili na informacije američkih službi.

„BND je potpuno omašio kod sopstvenih saznanja“, kaže Han za DW i pita se „za šta će nam uopšte takva obaveštajna služba?“

Njujork tajms je, pozivajući se na neimenovane izvore, izvestio da su američke službe u julu upozorile na moguću brzu pobedu talibana. Zasad nema zvanične potvrde te informacije

Kako su talibani uspeli da začas preuzmu vlast? To se pita i stručnjak za Avganistan Jan Keler, čije stručne procene su tražene u Odboru za spoljnu politiku nemačkog parlamenta.

„Brza pobeda talibana jako je iznenadila i dobro umrežene avganistanske i humanitarne organizacije koje tamo deluju već decenijama“, rekao je Keler.

On ima moguće objašnjenje za „iznenadnu smrt režima“ predsednika Ašrafa Ganija koji je pobegao u inostranstvo: pad morala avganistanske vojske. Ona očigledno, pretpostavlja ovaj profesor, nije imala poverenja u vlastitu vladu, pa se predala.

Keler smatra da se tako nešto moglo predvideti, ali da je brzina kojom se to dogodilo bila „posebno dramatična“.

Kancelarka kao svedok?

Keler misli da vlada u Berlinu i Bundesver nisu imali mnogo prostora za delovanje – sve je, kaže, zapečaćeno u Vašingtonu kada je bivši predsednik Donald Tramp počeo da pregovara direktno sa talibanima.

„Talibani su to sigurno shvatili kao kapitulaciju“, uveren je Keler.

On isključuje mogućnost da su saveznici Amerikanaca, pa tako i Nemačka, uopšte bili pitani za mišljenje. I onda je povlačenje američkih trupa ubrzano po odluci predsednika Džoa Bajdena.

Za BND i Kancelarski ured analiza učinjenih grešaka tek je počela, a njome će se sigurno pozabaviti i novi saziv Bundestaga nakon parlamentarnih izbora 26. septembra. Možda u obliku parlamentarnog anketnog odbora. Onda će svakako i Angela Merkel morati da svedoči jer BND spada u nadležnost Kancelarskog ureda.

Tada bi svedočila kao penzionerka – posle izbora se povlači iz politike – ali će morati da preuzme odgovornost za eventualno zakazivanje tajnih službi u Avganistanu u njenom mandatu.