Debakl Zelenih: Koliko je mladim biračima važna klima?

Na izborima za Evropski parlament, u Nemačkoj su pobedu zabeležili nemački demohrišćani CDU/CSU, dok je Alternativa za Njemačku (AfD) postala druga najjača stranka. Zeleni su pretrpeli najveći gubitak osvojivši osam odsto glasova manje u poređenju s evropskim izborima 2019. godine.

Posebno je zanimljivo bilo to kako su glasali mladi birači. Šesnaest odsto mladih između 16 i 24 godine glasalo je za AfD, što je tri puta više nego pre pet godina. Zeleni su od te starosne grupe dobili samo 11 procenata, što je pad od 23 odsto u poređenju s 2019. godinom, kada je, inače, minimalna starost za glasanje još uvek bila 18 godina – i to iako je prema anketi „Budućnost? Pitajmo mlade! – 2023“, koju su sproveli Savezno ministarstvo za zaštitu okoline i Savezni ured za zaštitu okoline, osam od deset ljudi između 14 i 22 godine u Nemačkoj smatralo da je zaštita klime važna.

Otuđenje od Zelenih?

Zašto su se, nakon velikog uspeha 2019, mnogi mladi ljudi okrenuli protiv Zelenih? Matijas Jung iz Istraživačke grupe o izborima, vodećeg nemačkog instituta za istraživanje izbora, objašnjava velike gubitke Zelenih otuđenjem dela njihovih tradicionalnih birača, posebno među pacifistički nastrojenim pristalicama.

„Zeleni dolaze iz pacifističkog okruženja, a trenutno su najtvrdokorniji zagovornici vojne podrške Ukrajini“, kaže Jung. On smatra da bezbednosna politika i politika migracija trenutno nadmašuju temu zaštite klime i životne sredine. Zaštita klime je „u kompletnoj populaciji, pa tako i u svim starosnim grupama, relativno izgubila na značaju, pa prema tome pitanja klime i okoline u trenutnoj političkoj situaciji ne igraju veliku ulogu kao pre“, kaže Jung.

To potvrđuju i rezultati ankete „Budućnost? Pitajmo mlade! – 2023“. Iako su zaštita klime i okoline još uvek prioritet za mlade ljude, te oblasti su na listi najvažnijih tema tek na sedmom mestu, iza obrazovanja, zdravstvenog sistema, socijalne pravde, inflacije i troškova života.

Godine 2019. je zaštita od klimatskih promena bila na prvom mestu – u istoj anketi. Iako je zaštita klime i okoline još uvek važna za mlade birače, to se nije odrazilo na njihovo glasanje. Klimatski pokret je poslednjih godina izgubio podršku, konstatuje Sebastijan Kos, profesor sociologije i društvenih pokreta na Univerzitetu u Konstancu. U trenutnoj kriznoj situaciji, klimatski pokret se bori za pažnju i za ostvarenje nekog političkog uspeha. „Nalazi se u teškoj situaciji, posebno među mladima koji traže svoje mesto“, kaže Kos.

Volt privlači pažnju, AfD cilja na mlade preko TikToka

Dok su na evropskim izborima u Nemačkoj, najviše glasova (30 odsto) osvojili demohrišćani, okupljeni u stranke CDU/CSU, manje stranke – poput Volta ili Stranke za zaštitu životinja – dobile su ukupno 28 procenata glasova mladih između 16 i 24 godine, prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja koje je sproveo institut Infratest dimap. To može biti jasan znak da su mladi birači generalno razočarani sadržajima koje nude etablirane stranke.

Kroz male stranke poput Volta, grupe pobornika politike Zelenih dobile su dodatnu političku ponudu. Klimatska neutralnost je prioritet za stranku Volt koja smatra da do 2040. godine EU treba da posluje s „čistim“ energentima, umesto do 2050. kako je ranije planirano. Stranka je među mlađima od 30 godina dobila skoro osam procenata glasova, što je daleko iznad proseka, ukazuje Jung.

Desničarski AfD je, više nego bilo koja druga nemačka stranka, ciljano pristupio mladima. I to se isplatilo, kažu stručnjaci. Kampanjama na društvenim mrežama – posebno na TikToku i Instagramu – AfD je uspeo da privuče mlade emotivnim i lako razumljivim porukama.

Nezadovoljstvo nemačkom vladom

Vladajuća koalicija Liberala, Socijaldemokrata i Zelenih suočava se s mnogim problemima. Zbog presude Ustavnog suda o ograničavanju nemačkog državnog duga, nastala je rupa u budžetu od milijardu evra za zaštitu klime.

„Veoma sam razočarana politikom vlade i mislim da nisam jedina. Izneverena je čitava moja generacija, naprosto smo izostavljeni! Totalno sam frustrirana i delim zabrinutost s drugima“, kaže 19-godišnja Samira Gandur, aktivistkinja pokreta „Fridays For Future“. Ove godine je prvi put glasala, ali nije htela da otkrije za koga. Ipak, čini joj se ohrabrujuće da su mnogi mladi birači dali glas malim strankama koje se zalažu za ljudska prava, ženska prava, klimatske promene i pluralno društvo.

Za Aurelijena Susaja, asistenta profesora na Londonskoj školi ekonomije, Zeleni trenutno ne uspevaju ljudima da objasne da reforme ne moraju nužno da dovedu do lošijeg životnog standarda i većih troškova. Kao primer on navodi zakon o grejanju u Nemačkoj. U budućnosti bi više domaćinstava trebalo da zameni grejanje na naftu ili gas toplotnim pumpama. Zakon ima smisla s ekonomske i ekološke tačke gledišta, kaže Susaj, međutim način na koji je zakon implementiran, izazvao je probleme. Zakon je percipiran kao nepravedan, „što je dovelo do snažnog protivljenja, jer se doživljava kao nešto što nameće visoke troškove domaćinstvima koja to možda ne mogu da podnesu“, kaže Susaj.

Da li je radikalni klimatski protest odbio mlade birače?

Prema anketi „Budućnost? Pitajmo mlade! – 2023“, više od 60 procenata mladih smatra da klimatski aktivisti svojim akcijama šire preteranu paniku. Taj procenat se gotovo udvostručio od 2021. godine, kaže Angelika Gelrih iz Nemačkog ureda za zaštitu okoline. Preko 80 procenata mladih smatra da su protestne forme poput oštećenja imovine ili blokade ulica – preterane. Jasno je da to nailazi na relativno malo razumevanja i da se ne smatra prikladnim načinom za pridobijanje većine u društvu.

Samira Gandur iz pokreta „Fridays for Future“ ne veruje međutim da je mirno blokiranje aerodroma ili ulica narušilo ugled klimatskog pokreta. Ipak, može da razume zašto ljudi smatraju te akcije problematičnim. „To je jedan od razloga zašto učestvuje u akcijama ’Fridays for Future’, a ne u nekim drugim grupama – jer verujem da su masovni protesti mirnim putem još uvek najbolji način za mobilizaciju civilnog društva.“