Tramp i Kamala HarisFoto: EPA-EFEJUSTIN LANE EPA-EFEBONNIE CASH

Biće to studija kontrasta oko starosti, pola, rase, temperamenta i politike. To će, takođe, biti prvi put u istoriji da će bivša tužiteljka stupiti u debatu zajedno sa osuđenim zločincem.

Potpredsednica Kamala Haris, demokratska kandidatkinja, radila je kao advokatica, okružna tužiteljka i državna tužiteljka u Kaliforniji.

Bivši američki predsednik Donald Tramp, njen republikanski rival, osuđen je po 34 tačke optužnice za falsifikovanje poslovnih zapisa kako bi se prikrio seksualni skandal.

Njih dvoje će se u utorak uveče suočiti u Filadelfiji u svojoj prvoj – i možda jedinoj – debati, samo 75 dana nakon što je nastup Džoa Bajdena protiv Trampa izazvao politički zemljotres koji ga je na kraju primorao da izađe iz trke za Belu kuću, ukazuje u analizi za Gardijan Dejvid Smit, dopisnik Gardijana iz Vašingtona.

Malo ko očekuje ovoga puta očekuje takav transformativni rezultat. Ali Tramp ima svoju poslednju najbolju šansu da okonča produženi „medeni mesec“ Kamale Haris, dok demokratkinja ima za cilj da krivično goni svog protivnika pred desetinama miliona glasača koji će ovaj duel gledati na televiziji uživo.

„Ovo je prvi put da će Donald Tramp zapravo biti unakrsno ispitan pred američkim narodom“, rekla je Tara Setmajer, bivša republikanska direktorka komunikacija na Kapitol Hilu. Karijera i iskustvo Kamale Haris kao tužiteljka i senatorke je nešto što Tramp ne bi trebalo da potcenjuje u ovoj debati.

Ovo će biti Trampovo sedmo pojavljivanje u debati o nacionalnim opštim izborima, što ga čini najiskusnijim debatantom u istoriji američkog predsednika. Protiv Bajdena je u junu ponovio poznate laži koje su uglavnom ostale neosporne.

Očekuje se da će Haris biti ozbiljnija protivnica koja bi mogla da stavi Trampa u situaciju da se brani i pravda zbog činjenica, politike i njegovog ponašanja nakon izbora 2020.

Za svakog drugog kandidata na sceni debate, osude bi bile ogromna odgovornost. Međutim, Tramp je u više navrata učvrstio svoju bazu lažno tvrdeći da su slučaj, kao i drugi koji se odnose na mešanje u izbore i pogrešno rukovanje poverljivim informacijama, lažni i politički motivisani.

Ako se ta tema pokrene u utorak, on će se verovatno predstaviti kao mučenik i takođe podsetiti gledaoce da je u julu zamalo ubijen.

Haris i Tramp se nikada ranije nisu lično sučelili, a u gradu Rokija Balboe će verovatno preuzeti uloge boksera, odnosno borca.

Tramp (78) nije poznat po svojoj disciplini, pripremljenosti ili vernosti istini. Njegovi debatni nastupi, kao i njegov stil upravljanja, obično se zasnivaju na instinktu, a ne na razmatranoj analizi.

Tramp se bori da pronađe koherentnu i efikasnu liniju napada na Haris otkako je ona ušla u trku. Optužio ju je da je radikalna levičarka, a takođe sugeriše da ona snosi odgovornost za Bajdenovu više centrističku politiku.

Doveo je u pitanje njenu inteligenciju i rasni identitet. Takođe je pokolebao u pokušaju da postigne doslednost u vezi sa zapaljivom temom prava na abortus.

Poslednji put kada se suočio sa kandidatkinjom Hilari Klinton 2016. godine, fizički je lebdeo iza nje u jednoj debati i nazivao je „đavolom“ i „gadnom ženom“.

Haris ulazi u debatu sa zamahom. Nakon što je zatvorila konvenciju 22. avgusta, njena kampanja je objavila da je prikupila više od 500 miliona dolara od ulaska u trku.

Istorija sugeriše, međutim, da su debate manje o politici nego o nezaboravnim trenucima. Primeri uključuju „Evo ti opet“ Ronalda Regana, zadirkivanje Džimija Kartera, pogled Džordža Buša Starije na sat, uzdahe Ala Gorea i očiglednu Trampovu pretnju da će Klintonovu zatvoriti.

Politolozi se takođe i dalje pitaju da li je uticaj na javno mnjenje prolazan ili dovoljno trajan da napravi razliku na dan izbora.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari