Deca poreklom iz Srbije i BiH napravila strip

U Juveskuli sva deca imaju pravo na čas jezika koji se govori u njihovoj porodici, a grad je u obavezi da organizuje nastavu ukoliko se prijavi minimum četvoro učenika/ca.

Čas o dečijim pravima osmislila je Dubravka Subotić, poreklom iz Srbije koja sada živi i radi u Finskoj.

Tekst su napisala deca koja pohađaju njen čas bosansko-srpskog jezika, a crteže je uradila trinaestogodišnja Emina Sulejmanović.

Strip sadrži sedam stavki iz Deklaracije o pravima deteta, koju je Generalna skupština UN usvojila 1959. godine, a napravljen je u tri slike.

Poslat je na konkurs Dečijem kulturnom centru u Beogradu, a biće objavljen i na zvaničnom sajtu grada Juveskula.

Dubravka Subotić objašnjava za Danas da osim nje u gradu Juveskula još 28 nastavnika predaje jezike iz celog sveta deci koja su poreklom povezana sa određenom kulturom.

– Deklaracija o dečjim pravima, ali i Ustav Finske, obavezuje nas da dete ima pravo na sopstvenu kulturu i jezik. U Finskoj su lokalne organizacije u obavezi da obezbede nastavu maternjeg jezika ukoliko se prijavi najmanje četvoro dece za određen jezik – ukazuje Subotić, dodajući da je njen čas o dečijim pravima realizovan i na nastavama mađarskog, ruskog, nemačkog, arapskog i kineskog jezika. Na početku časa pitala je učenike/ce koja su to njihova prava, a sve što su joj rekli pisala je na tabli.

– Ostala sam iznenađena odgovorima – pravo na odmor, spavanje, porodicu i ime. Pravo na ime je moje omiljeno pravo koje su deca iznela. Koliko je toga tu utkano, njihova kultura, jezik, roditelji, oni sami. Njihova potreba da ih zovu svojim imenom a ne nekim rečima. Imam sreće da je na mom času učenica koja voli ilustracije i svoj budući poziv vidi u toj grafičkoj disciplini – priča Subotić za naš list.

Ona objašnjava da je obrazovni sistem u Finskoj prepoznat kao jedan od vodećih u svetu.

„Posebna pažnja posvećena je razvoju programa učenja finskog jezika za decu koja kod kuće ne koriste primarno ovaj jezik. Pod ovim se podrazumeva razvoj sadržaja i metodika programa, podrška i edukacija nastavnika kao i individualne potrebe učenika. Jezik je osnova učenja i izražavanja ideja misli i emocija, stoga je njegov razvoj primarni cilj edukacije“, ukazuje Subotić.