“Proganjani gorkim sećanjima na krv i suze, tražiće pravdu”: Šta će deca koja prežive napad na Gazu misliti o onima koji su dozvolili da se to dogodi?

„Zato je još važnije osluškivati njihov plač, jer je ono što im se dešava u ovom trenutku zaista strašno. Ne, ne skrećite pogled. Ne zatvarajte ovaj tab. Ovo je i vaš problem“, piše u autorskom tekstu Sajmon Tisdal, spoljnopolitički komentator, pisac i urednik Gardijana.

„Dugo nakon završetka ovog rata, nasilna smrt najmanje 1.750 dece – a ukupan broj svakodnevno raste – i sakaćenje umova i tela hiljada drugih biće zapamćeni kao epski neuspeh ljudskog dostojanstva za koji bi svi mogli na kraju da plate cenu.

To je neuspeh politike, kolektivne bezbednosti i međunarodnog prava, počevši od užasnih zločina Hamasa od 7. oktobra, u kojima je ubijeno 1.400 ljudi u Izraelu, uključujući mnogo dece i beba.

Ipak, događaji u Gazi predstavljaju duboko ukorenjeni moralni neuspeh za koji svi moraju deliti krivicu.

Nije prvi put međunarodna zajednica optužena za saučesništvo u ratnom zločinu, za kolektivni zločin protiv čovečnosti; ona gleda kako se sve to odvija u Gazi, uglavnom izdaleka, i ne uspeva da to zaustavi.

Padaju na pamet masakr u Srebrenici 1995. godine, kao i u Ruandi 1994. godine.

U zajedničkom saopštenju u nedelju, SAD, Britanija, Francuska, Nemačka, Italija i Kanada pozvale su na „pridržavanje međunarodnog humanitarnog prava, uključujući zaštitu civila“.

Ali oni dobro znaju da se u Gazi dešava upravo suprotno. I nisu jedini. Kina i Rusija takođe ne čine ništa da to spreče.

Ko će suditi njima, tim moćnim vladama i liderima, dominantnim u globalnim poslovima, čije su politike zanemarivanja, licemerja i sebičnih interesa, prošle i sadašnje, zajednički doprinele nastanku ove tragedije?

I ko će suditi vama, u čije ime ove vlade nisu delovale?

Odgovor je: deca Gaze, ili u svakom slučaju, ona koja prežive.

Njihova osuda i njihova osveta, kada stignu, takođe mogu biti bespoštedne, neselektivne i strašne.

Evo nekih brojeva.

Početkom prošle nedelje, dobrotvorna organizacija Spasimo decu izvestila je da je jedno dete u Gazi ubijeno na svakih 15 minuta.

U subotu je Euro-Med Monitor za ljudska prava procenio da dnevno bude ubijeno 200 dece i novorođenčadi.

Od više od 4.600 Palestinaca, koliko je ubijeno od kada su izraelske snage počele sa bombardovanjem, oko 40 odsto su deca, saopštilo je palestinsko ministarstvo zdravlja koje vodi Hamas.

Iza ovih brojeva leži svet bola.

Od prošle nedelje najmanje 3.250 dece je povređeno, a za 1.240 bila je potrebna specijalizovana medicinska nega.

Mnogi imaju velike opekotine i rane od gelera ili su izgubili udove.

Ipak, bolnice i klinike koje su oštećene ili uništene ili im nedostaje medicinskih zaliha – zbog izraelske opsade – nisu u stanju da ih adekvatno leče.

„Izraelsko bombardovanje i nezakonita potpuna blokada Gaze znače da će bezbroj ranjene i bolesne dece, među mnogim drugim civilima, umreti zbog nedostatka medicinske nege“, upozorio je Hjuman rajts voč (HRW).

Deca u Gazi pate od „rekordnih nivoa psihološke traume i terora“, navodi Euro-Med.

Mnogi su beskućnici i nemaju dovoljno hrane i vode koja je bezbedna za piće, ili su bili primorani da pobegnu na jug pod bombardovanjem, što je pogoršalo njihovu traumu.

„Kada dođe do eksplozije ili bude pogođen neki cilj u blizini oni uvek vrište, uvek su uplašeni. Pokušavamo da smirimo one najmlađe, pokušavamo da im kažemo ‘ne brinite, to je samo vatromet’. Ali oni stariji razumeju šta se dešava“, rekao je za Rojters Ibrahim al-Aga, skrivajući se u skrovištu jedne kuće u Kan Junisu.

Mentalno zdravlje dece mlađe od 18 godina, koja čine 47 odsto populacije Gaze od 2,3 miliona (u poređenju sa 22 odsto u Sjedinjenim Državama i 33 u Izraelu), je u krizi već godinama.

Jedan prošlogodišnji izveštaj otkrio je da četvoro od petoro dece pate od depresije, tuge ili straha – što je naglo pogoršanje u poređenju sa studijom iz 2018.

Više od polovine dece u Gazi je razmišljalo o samoubistvu a troje od petoro se samopovređuje, navodi se u izveštaju.

Ovi nalazi su podržani nedavnim istraživanjem negativnih psiholoških efekata „hroničnog ratovanja“ na mlade umove.

Česti sukobi između izraelskih snaga i Hamasa i efekti blokade koja je počela 2007. ključni su faktori ove epidemije mentalnih bolesti.

Sada, usred sveopšteg rata, nevolje dece postaju još gore jer Izrael pojačava svoje konstantno uoči kopnene invazije.

Svako u severnoj Gazi ko ignoriše izraelsko naređenje za evakuaciju može se smatrati kao „saučesnik u terorističkoj organizaciji“, navodi se u lecima koji su deljeni tokom vikenda. Dakle, to je zvanično.

Civili, uključujući decu koja su verovatno ostala bez roditelja, povređena, izgubljena ili odvojena od svojih porodica, sada se mogu smatrati neprijateljskim borcima ako se pojave na „pogrešnom“ mestu.

Ubijanje i targetiranje civila, naročito dece, je nezakonito prema međunarodnom humanitarnom pravu.

U Ženevskim konvencijama iz 1949. kojima se regulišu oružani sukobi navodi se da deca moraju da budu zaštićena i tretirana humano.

Izrael je ratifikovao ove konvencije 1951.

Amnesti internešenel je prošle nedelje objavio detaljne dokaze o, kako je navedeno, ratnim zločinima.

Izraelske snage su „pokazale šokantno zanemarivanje života civila“, navodi se u saopštenju.

U jednom slučaju koji je istraživao Amnesti, cela porodica je zbrisana kada su izraelske snage pogodile stambenu zgradu u Gazi. Među 15 članova porodice al-Dos koji su poginuli bilo je sedmoro dece, uključujući one starosti 17 i 12 godina i 18 meseci.

Ako nisu projektili, onda su bolesti.

Oksfam i UN upozoravaju da će kolaps vodovodnih i sanitarnih usluga izazvan opsadom verovatno dovesti do izbijanja kolere i drugih zaraznih bolesti.

Mala deca i bebe su u najvećoj opasnosti u takvim okolnostima.

Dugoročne implikacije ovog nemilosrdnog, stalnog terorisanja, traumatizacije i viktimizacije mladih u Gazi su zabrinjavajuće.

Oni koji prežive odrastaće tužni, uplašeni, krivi, ljuti, otuđeni i tražeći osvetu – ili barem, sudeći po prošlom iskustvu, mnogi od njih.

Pitaće ko im je ubio braću i sestre, roditelje, prijatelje i zašto su to uradili. Pitaće šta je svet uradio da zaustavi ubijanje.

Proganjani gorkim sećanjima na krv i suze, oni će tražiti pravdu.

A neki, kao i mnogi ranije, mogli bi da uzmu stvari u svoje ruke – gde god mogu.

Na njihova pitanja nema dobrih odgovora.

Ono što se dešava je krajnje nemoralno – i svi to znamo.

Inače, još 12 dece je nepotrebno umrlo u Gazi dok je pisan ovaj članak.

Na meni je, na tebi je. Na nama je.“