Deca u Portugaliji tužila 33 države zbog zagađenja

Šestoro u tužbi traži od Evropskog suda za ljudska prava da pozove države na odgovornost zbog njihovih navodno neadekvatnih napora da smanje emisije zagađujućih gasova, iako su e obavezale na to.

Aktivisti tvrde da neuspeh u savladavanju klimatskih promena ugrožava njihovu fizičku i mentalnu dobrobit, kršeći njihova prava na njihov život i na život njihovih porodica.

Oni imaju podršku međunarodne neprofitne organizacije „Global Legal Action Network“ koja sudski goni kršenje ljudskih prava, i tima od pet londonskih advokata.

Tuženo je svih 27 članica Evropske unije, plus Ujedinjeno Kraljevstvo, Švajcarska, Norveška, Rusija, Turska i Ukrajina.

Šestoro portugalskih aktivista ima između 12 i 21 godine, od kojih četvoro živi u centralnom delu zemlje, gde su šumski požari, delom krivi za klimatske promene, usmrtili više od 100 ljudi 2017. godine. Ostalo dvoje živi u Lisabonu, primorskom gradu kojem preti rastući nivo Atlantskog okeana.

Ako aktivisti dobiju spor na sudu u Strazburu, u Francuskoj, tužene države bi bile zakonski obavezne da smanje emisije gasova u skladu sa zahtevima Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. godine. One bi morale i da se pozabave svojom ulogom u opštem zagađenju u svetu, uključujući svoje multinacionalne kompanije.

„Ovaj slučaj vidimo kao podršku Pariskom sporazumu“, rekao je Geri Liston, pravni službenik „Global Legal Action Network“ tokom onlajn konferencije za novinare.

Naučnici kažu da emisija gasova sa efektom staklene bašte, posledica aktivnosti ljudii, kao što je ugljen-dioksid, mora u potpunosti prestati najkasnije 2050. godine, da bi se izbeglo da globalna temperatura pređe preko praga porasta od 1,5 stepena Celzijusa, utvrđenog Pariskim klimatskim sporazumom.

Portugalski slučaj je drugi posle jednog u Holandiju gde je tužiteljka jedna grupa za zaštitu životne sredine, „Urgenda“, u ime 900 holandskih građana zabrinutih zbog neaktivnosti vlade u vezi s klimatskim promenama.

Oni su tvrdili da je zaštita od potencijalno razornih posledica klimatskih promena ljudsko pravo i da je Vlada dužna da zaštiti svoje građane. U decembru je Vrhovni sud u Hagu presudio u njihovu korist.

Takođe, 16 dece, među kojima je i švedska klimatska aktivistkinja Greta Tunberg, prošle godine je podnelo žalbu Komitetu Ujedinjenih nacija za prava deteta u znak protesta zbog nedostatka akcije država u vezi s klimatskom krizom.