„Dečak duh“: Proveo 13 godina zarobljen u sopstvenom telu, pa se probudio iz kome

Sve je počelo u njegovoj dvanaestoj godini. Vratio se iz škole i požalio roditeljima da ga “grebe grlo”. Lekari su posumnjali na grip.

Ali, Martin je iz dana u dan propadao sve više, da bi na kraju bio hospitalizovan. Bio je pozitivan na tuberkulozni meningitis, razvila se teška upalu ovojnice mozga i kičmene moždine. Toliko je oslabio da više nije mogao ni da govori, ni da kontroliše svoje pokrete. Lekari su obavestili Martinove roditelje Džoan i Rodnija da više ništa ne mogu da urade za njihovog sina. Objasnili su im da će ostati u komi, da leka nema i da se najverovatnije nikada neće oporaviti, prenosi N1.

Ali, roditelji su roditelji, ljubav razuma nema, a nade ima na pretek.

Odlučili su da će njihov sin ostati na aparatima za održavanje života u Centru za lečenje najtežih bolesnika.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Martin Pistorius (@martinpistorius)

Martin se, kako već rekosmo, vratio “iz mrtvih” nakon 13 godina, a o svojem je iskustvu napisao je knjigu simboličnog naziva “Ghost Boy” (Dečak duh). U njoj je progovorio o svemu što je u svom životu u komi osetio i čuo, premda drugi oko njega nisu bili toga svesni.

Živeo je nesvestan dobre četiri godine, a onda je, negde oko 16. rođendana, čuo – jasno ko dan – kako ljudi oko njega raspravljaju da li ga treba obrijati ili ne. To ga je zbunilo, jer je sebe doživljavao kao dete, što je i bio kada je usnuo…

„Mogao sam da čujem, vidim i razumem sve oko sebe, ali nisam imao apsolutno nikakvu moć ili kontrolu nad bilo čim. Za mene je taj osećaj potpune nemoći verovatno najgori osećaj koji sam doživeo i nadam se da ga više nikada neću osetiti. Kao da ne postojiš, o svakoj stvari u tvom životu neko drugi odlučuje – napisao je Martin.

U to vreme niko nije bio svestan da je Martin zapravo pri svesti, samo su pretpostavljali da je još uvek u komi.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Martin Pistorius (@martinpistorius)

Dosada ga je “ubijala”, pa je upotrebio maštu.

„Zamišljao bih svašta, poput toga da sam vrlo mali i da svemirskim brodom odletim. Ili da se moja invalidska kolica magično transformišu u leteće vozilo. Ponekad bih gledao kako se stvari pokreću, bilo da se sunčeva svetlost kreće toekom dana. Ili bi posmatrao insekte kako jure uokolo, ali, zapravo, živeo sam u svom umu do tačke kada sam ponekad bio nesvestan sveta oko sebe“, priznao je.

Kada je napunio 25 godina život mu se zauvek promenio.

Negovateljica u dnevnom centru nagovorila je njegove roditelje da ga odvedu u Centar za pojačanu i alternativnu komunikaciju na Univerzitetu u Pretoriji.

Tamo su tek shvatili šta se s Martinom dešava. Jedan od lekara mu je pred oči stavio papir sa simbolima i zamolio ga da pogledom “dodirne” loptu. Nakon toga, više nije bilo zaustavljanja.

Roditelji su Martinu nabavili računar s komunikacijskim softverom i sve ostalo je prošlost.

Danas je Martin srećno oženjen Džoanom, ima sina Sebastijana Alberta, aktivan je na društvenim mrežama, čak se i utrkuje na svojim invalidskim kolicima.

Nije izgubio nadu. Ona ga je i spasila.

Martinove slike tokom boravka u komi možete videti OVDE.