Decenija papa Franje: Od popularnosti i reforme do kritike konzervativaca

Tokom protekle decenije papa Franjo je istakao značaj socijalne pravde, međureligijskog dijaloga, životne sredine i prava izbeglica, dok je na međunarodnoj pozornici nastojao stvoriti saveze širom sveta, ponajviše između Vatikana i Kine, muslimanskih zemalja i Ruske pravoslavne crkve.

Uprkos poodmakloj dobi i zdravstvenim problemima, 86-godišnji papa i dalje puno putuje. Ogroman broj ljudi pozdravljao ga je tokom poseta Južnom Sudanu i Demokratskoj Republici Kongo ranije ove godine, što je dokaz njegove stalne popularnosti.

Međutim, naglasio je AFP, neki kritikuju Franjinu sklonost da stvari radi na svoj način, odbacujući tradicije papinske službe i da više lično upravlja s više od milijardu katolika u svijetu.

Jedan od najvećih izazova za papu u protekloj deceniji bilo je, suočavanje sa skandalima oko svešteničkog seksualnog zlostavljanja dece – od Irske do Nemačke i Sjedinjenih Država, piše Frans pres u drugom tekstu.

U prvim godinama, naglašava AFP, stvari nisu išle dobro – s komisijom za zaštitu maloletnika iz 2014. koju su potkopale ostavke dva ključna člana, dok je 2018. Franjina odbrana čileanskog sveštenika optuženog za prikrivanje zlostavljanja izazvala reakciju. U čileanskom slučaju papa Franjo se izvinio, priznavši „teške greške“.

Kasnije te godine oduzeo je kardinalsku titulu nasilnom američkom svešteniku Teodoru Mekariku a 2019. mu je ukinuo status sveštenika. Iste godine, naglasio je Frans pres, papa je održao samit bez presedana, na kojem su se čule žrtve i gde je obećao „sveobuhvatnu bitku“ protiv svešteničkog zlostavljanja.

Usledile su konkretne promene, od otvaranja vatikanskih arhiva laičkim sudovima do obaveze prijavljivanja sumnji na zlostavljanje i svih pokušaja da se to prikrije crkvenim vlastima. Osnovao je komisiju za zaštitu maloletnika koju je kasnije integrisano u Rimsku kuriju, centralnu vladu Svete Stolice.

Pored toga, papa je decentralizacijom moći, povećanjem transparentnosti i pružanjem veće uloge laicima i ženama sproveo temeljne reforme Kurije, koje su uprkos unutrašnjim neslaganjima, sadržane u novom ustavu koji je stupio na snagu 2022.

Franjo se, ističe AFP, posebno pozabavio skandalima oko finansija Vatikana, stvorivši poseban odjel za ekonomiju 2014., suzbivši korupciju i pojačavši nadzor nad investicijama i Vatikanskom bankom, što je dovelo do zatvaranja oko 5.000 računa.

Međutim, pandemija korone uticala je na prihode Vatikana, dok su njegovi napori bili zasjenjeni suđenjem starijem kardinalu Đovaniju Anđelu Beču, bivšem bliskom saradniku sada optuženom za proneveru u skandalu oko kupovine nekretnina u Londonu.

Prvi latinoamerički papa u istoriji već je ostavio traga i mogao bi imati još veći uticaj u godinama koje dolaze, ukazuje Asošiejtid pres i ističe da je papa Franjo, sa dnevnim redom punim problema i planova, odustao od ranijih izjava o odlasku u penziju dok je nedavno opisao papinstvo kao posao za cijeli život.

Kad se bude pisala istorija Franjinog pontifikata, naglasio je AP, cela poglavlja bi mogla biti posvećena njegovom isticanju ‘sinodalnosti’, pojma koji nema mnogo značenja izvan katoličkih krugova, ali bi mogao biti zapisan kao jedan od Franjinih najvažnijih crkvenih doprinosa.

Sinoda je okupljanje biskupa, a Franjina filozofija da biskupi moraju slušati jedni druge, ali i laike, definisala je njegove vizije Katoličke crkve gdje su vjernici dobrodošli, praćeni i saslušani.

Sinode održavane tokom njegovih prvih 10 godina proizvele su neke od najznačajnijih i najkontroverznijih trenutaka Franjinog papinstva, napisao je Asošiejtid pres.

Nakon što je, na primer, saslušao nevolje razvedenih katolika tokom sinode o porodici 2014-2015, Franjo je otvorio vrata da se rastavljenim i civilno ponovo venčanim parovima dopusti primanje pričesti.

Iako je samo jedno od četvero zaposlenih u Svetoj Stolici žena, nijedna žena ne vodi ‘dikasterij’ ili odel, a Franjo je podržao crkvenu doktrinu koja ženama zabranjuje svešteničku službu, trend postoji i „ne postoji mogućnost povratka“, rekla je Marija La Zervino, jedna od prve tri žene imenovane u vatikanski odsek koji pomaže papi u odabiru biskupa širom sveta.

Konzervativno-progresivna pojela bila je stalna tema u posjednjih 10 godina, otkako se Franjo prvi put pojavio na balkonu bazilike svetog Petra 2013. noseći jednostavnu belu mantiju, izbjegavajući crveno-zlatne presvlake koje su se koristile vekovima, piše Rojters.

Konzervativni kardinali i nadbiskupi optuživali su Franju da seje zbrku popuštajući pravila o pitanjima kao što su homoseksualnost i ponovni brak nakon razvoda dok se pretjerano fokusira na društvene probleme poput klimatskih promena i ekonomske nejednakosti.

Ipak, ističe Rojters, nekoliko događaja uticalo je na rascepkanost konzervativnog pokreta uključujući smrt bivšeg pape Benedikta 31. decembra u 95. godini života.

Bivši papa je podneo ostavku 2013. i postao vođa konzervativaca koji su žudeli za povratkom tradicionalnijoj Crkvi.

Konzervativci su takođe oplakivali iznenadnu smrt u januaru australijskog kardinala Džordža Pela, za kojeg su mnogi verovali da će preuzeti liderstvo nad konzervativcima nakon Benediktove smrti.

Pel je 2022. napisao dopis u kojem je Franjino papinstvo nazvao „katastrofom“, dok je poslednjih godina, tvrde upućeni, okupljao crkvenjake koji su raspravljali o Franjinom nasledniku.

Međutim, naglasio je Rojters, dok konzervativci traže novog lidera kako bi formirali konsenzus pre izbora sledećeg pape, Franjo ide napred sa svojom vizijom inkluzivnije Crkve.

Papa je do sada imenovao oko 64 odsto kardinala mlađih od 80 godina koji bi imali pravo da izaberu naslednika nakon njegove smrti ili ostavke. Crkveni zakon postavlja granicu od 120 na broj kardinala izbornika.

Ako ga zdravlje posluži, Franjo bi u narednim godinama mogao imenovati više izbornika, povećavajući šanse da će njegov naslednik, napisao je Rojters, biti neko ko se slaže s njegovom vizijom.