Dejli mejl: Kako bi Putin mogao da izazove nerede, nestanke struje i izbriše milijarde iz ekonomije?

Tu pronalaze arterije koje održavaju Veliku Britaniju u životu: kablove i cevi koje prenose sve, od gasa do struje, bankarskih podataka do vojnih komunikacija.

Zatim, odjednom, veze se presecaju.

Možda se čini nategnutim, piše Dejli mejl, ali raste strah da se Kremlj sprema upravo za takav napad nakon što su ruski brodovi uhvaćeni kako „njuškaju“ britanskim obalama ranije ove godine, a britanski ministar odbrane Ben Volas upozorio je u četvrtak da Rusija ima „nameru i sposobnost da se sabotira kritična infrastruktura Zapada“.

Stručnjaci upozoravaju da bi takav napad bio ‘katastrofalan’ za Veliku Britaniju, dovodeći živote u opasnost jer su bolnice izgubile struju, brišući milijarde jer bi banke bile isključene iz globalnog sistema, odsecajući udaljene zajednice i potencijalno izazivajući nerede.

Doktor Dvejn Rajan Menezes, iz Polar Research & Policy Initiative, kaže: „Oštećenje podvodnih telekomunikacija i kablova za napajanje moglo bi se pokazati katastrofalnim za Ujedinjeno Kraljevstvo.  To bi moglo da izazove nestanke interneta i nestanke struje; utiče na domove i preduzeća; odseče zajednice; ometa telefonske, mobilne i internet usluge, javni prevoz, hitne službe, bolnice, škole i univerzitete i lokalne samouprave.

Ističe, da bi to moglo učiniti nemogućim obavljanje međunarodnih finansijskih transakcija. „Imalo bi značajne negativne posledice po ekonomiju Ujedinjenog Kraljevstva i položaj Londona kao najmeđunarodnijeg i najpovezanijeg globalnog finansijskog centra na svetu. Pošto oštećenja na kablovima mogu da potraju danima ili nedeljama da se poprave, to bi čak moglo dovesti do potencijalnih građanskih nemira i nereda.“

Troškovi, iako je teško proceniti, sigurno bi mogli da se kreću u milijardama, dodao je on.

U međuvremenu, kada je pokrenuo novo bezbednosno partnerstvo sa Norveškom, ministar odbrane Volas je upozorio da Moskva ima podmornice i špijunske brodove dizajnirane da napadnu podvodne energetske i komunikacione linije.

„Ono što znamo jeste da Rusi imaju program rada, oni imaju specifičan pomorski program koji je osmišljen da sagleda i potencijalno sabotira ili napadne kritičnu nacionalnu infrastrukturu koja pripada njihovim protivnicima“, rekao je on.

„Poseduje brojne podmornice i druge delove opreme i špijunske brodove i sve ostalo posebno dizajnirano za tu svrhu“.

On je dodao: „Rusija ima nameru i sposobnost da gađa kritičnu nacionalnu infrastrukturu Zapada. Moramo imati sposobnost da to odbranimo“.

Podvodna pretnja Rusije nije ništa novo, a istraživači upozoravaju na potencijalne sabotažne napade najmanje od 2015.

Ali tada su glavna briga bili podmorski internet kablovi, preko kojih svaki dan prolazi 95 odsto svetskog internet saobraćaja i 10 triliona dolara finansijskih transakcija.

Godine 2017. tadašnji poslanik, danas premijer Riši Sunak, napisao je izveštaj u kojem upozorava na „egzistencijalnu“ pretnju sa kojom se suočava Ujedinjeno Kraljevstvo u slučaju koordinisanog napada na ove kablove.

Cevi su slabo zaštićene, bile bi potrebne samo osnovne veštine da se pronađu i polome, a nemaju rezervni sistem jer sateliti ne mogu da podnesu obim podataka koje nose.

„Bez nuklearnog ili biološkog rata, teško je zamisliti pretnju koja bi se opravdanije mogla opisati kao egzistencijalna od one koju predstavlja katastrofalni neuspeh podmorskih kablovskih mreža kao rezultat neprijateljske akcije“, napisao je Sunak.

Šest godina kasnije, novi strahovi sada rastu kako je pretnja evoluirala.

Rusija je uložila velika sredstva u tehnologiju ratovanja na morskom dnu i poseduje brodove i podmornice sposobne da upravljaju mini podmornicama i robotima koji rade na velikoj dubini, koji bi potencijalno mogli da izvrše sabotažne napade.

U oktobru prošle godine, ministri su naredili hitno ispitivanje podmorskih energetskih i internet kablova zbog straha da ih je Rusija možda već gađala minama.

Ovo se dogodilo mesec dana nakon što su tri brze eksplozije otvorile gasovode Severni tok 1 i 2 i uništile glavne gasne veze između Rusije i Evrope u septembru.

Mnogi su sumnjali u sabotažu Kremlja, a u aprilu je tim istraživačkih novinara iz Danske, Švedske, Norveške i Finske tvrdio da je otkrio dokaze da su najmanje tri ruska broda delovala u toj oblasti uoči tih eksplozija.

Jedan, istraživački brod pod nazivom Sibirjakov koji ima velike podvodne mogućnosti, navodno je obišao severnu zonu eksplozije krajem juna prošle godine.

Drugi, tegljač pod nazivom SB-123, praćen je do oblasti između severne i južne zone krajem septembra, a ranije je krenuo kao deo misije ruske mornarice sa šest plovila iz Kalinjingrada.

Treći neidentifikovani brod bio je u istoj oblasti kao i Sibrijakov početkom juna.

Odvojeno, isti tim istražitelja pratio je drugi brod – Admiral Vladimirski – dok je izviđao infrastrukturu u Severnom moru, uključujući lokacije vetroelektrana u Velikoj Britaniji.

To je bio prvi put da su analitičari videli takvo ponašanje, što znači da je vitalna energetska infrastruktura sada potencijalna meta zajedno sa internet vezama.

Havard Guldahl, jedan od novinara, ne sumnja da Rusija namerava da sabotira te veze „ukoliko trenutni sukob u Ukrajini eskalira“.

Kao ostrvo, Velika Britanija je posebno ranjiva na takve napade i postajaće ranjivija kako vreme prolazi.

Otprilike trećina gasa koji koristimo svake godine dolazi u Veliku Britaniju preko cevi iz Norveške koja prolazi ispod Severnog mora.

Pet podmorskih energetskih kablova takođe povezuje Britaniju sa Francuskom, Belgijom i Holandijom – sa šestim kablom za Dansku koji bi trebalo da bude otvoren ove godine.

Sve je to sada na nišanu Rusije – iako Moskva negira bilo kakvu takvu zaveru.

Menezes ukazuje da je u oktobru 2020. presečen podmorski kabl za napajanje dužine 20 milja koji povezuje zapadna ostrva i kopnenu Škotsku, što je rezultiralo nestankom struje koji je uticao na oko 18.000 domova, kao i vetroelektrane i hidro projekte.

„Dok je incident pripisan ribarskom brodu registrovanom u Velikoj Britaniji, ruski „istraživački“ brod Boris Petrov – za koji se veruje da je služio kao brod za nadzor i prikupljanje obaveštajnih podataka – slučajno je plovio pored kritične podmorske infrastrukture u Severnom moru.  Takođe je doplovio blizu Šetlanda dan nakon što je posečena druga podmornica, što je izazvalo zabrinutost da je Rusija možda stajala iza incidenta sa kablom“.

Kraljevska mornarica kupuje dva namenska podmorska nadzorna broda koji bi ove godine trebalo da budu operativni za borbu protiv takve pretnje.

A, na samitu u Belgiji prošlog meseca, devet ministara, uključujući britanskog ministra energetike Granta Šapsa, obećali su da će povećati upotrebu dronova za nadgledanje turbina i kablova na moru.

Portparol Ministarstva odbrane tada je rekao: „Naš prioritet će uvek biti očuvanje naše nacionalne bezbednosti. Zbog toga smo povećali patrole Kraljevske mornarice nakon incidenta sa Severnim tokom i uložili 65 miliona funti u prvi od naša dva višenamenska broda za nadzor okeana. Nastavljamo da razmatramo sve naše investicije i aktivnosti u odnosu na čitav niz pretnji i rizika“.