Dejtonski mir sveta obaveza

„Dobro je da su se SAD vratile. Mi, Evropljani, daćemo naš doprinos bilo na Baltiku ili Balkanu, ili bilo gde drugde u Evropi i u evropskom susedstvu“, rekao je Šmit. On je u govoru povodom poslednjeg obraćanja nemačke kancelarke u Bundestagu zahvalio Angeli Merkel na njenom angažmanu u BiH i na Zapadnom Balkanu i zahvalio SAD-u na pomoći u uspostavljanju Dejtonskog sporazuma.

„Ni 500 kilometara odavde žive ljudi u predivnom delu Evrope, koji sanjaju da budu njen deo, da žive u miru i da imaju šansu za bolji život“, kazao je Šmit. Dodao je da je svestan težine zadatka koji prihvata, ali da će u te svrhe koristiti pametne alate koji su mu stavljeni na raspolaganje kroz Dejtonski sporazum.

„Želim da dam odlučujući doprinos da u regionu ne izbiju nestabilnosti i zato su mi na raspolaganju izvršne vlasti ove kancelarije (visokog predstavnika, OHR) koja je i dalje potrebna“, poručio je Šmit.

Smatra da je važna i politička prisutnost na ovoj poziciji, kako bi se na ovaj način zaštitio i teritorijalni integritet BiH, za koji je rekao da je, kroz razne „non-pejpere“ proteklih meseci, više puta dovođen u pitanje.

Šmit je spomenuo i Srebrenicu gde je jula 1995, kako je kazao, počinjen monstruozni genocid i kazao da postoje i drugi zločini koji moraju ostati u kolektivnom sjećanju svih Evropljana kao upozorenje.

„Ne samo zbog ovih užasnih iskustava, ne smemo zaboraviti Zapadni Balkan, tu ključnu regiju Evrope, naš južni kampus raznolikosti. Naš pogled moramo usmeriti ka tamo“, istakao je Šmit. Nemački političar je napomenuo da je potrebno izgraditi međustanice, kako članstvo u Evropskoj uniji ne bi bilo „utopija, već realnost“.