Delimična kapitulacija Makrona

„Bes naroda se mora slušati. Mere neće biti primenjene sve dok ne bude odgovarajuće debate sa onima koje te mere najviše pogađaju“, kazao je juče premijer. Porezi na gorivo, koji su trebalo da budu povećani narednog meseca s ciljem da se stanovnici okrenu drugim, za životnu okolinu zdravijim načinima prevoza od automobila na benzin i dizel, podstakli su demonstracije koje su brzo prerasle u bes širih narodnih masa, naročito onih koji od plate jedva mogu da namire dažbine, ali i frustracije prema liderima zemlje.

Najgore nasilje u zemlji tokom vikenda, kada je uhapšeno 378 ljudi, od čega najvećim delom muškarci starosti između 30 i 40 godina iz predgrađa Pariza koji su, kako se navodi, došli s namerom da se bore s policijom, nije viđeno na ulicama Pariza od 1968. U neredima je stradalo troje ljudi, a pričinjena je i velika materijalna šteta. Makron je na kraju morao da popusti iako je do juče kategorički odbijao da poklekne „pred uličnom vlašću“ i preinači odluku. U ponedeljak uveče Makron je održao hitan sastanak u Jelisejskoj palati povodom političke i socijalne krize, najozbiljnije od kada je izabran za predsednika maja prošle godine.

Premijer Filip juče po podne je trebalo da se sastane s predstavnicima „Žutih prsluka“, ali je sastanak otkazan jer su neki članovi grupe rekli da su primili pretnje smrću od demonstranata tvrde struje, koji su ih upozorili da ne ulaze u pregovore s Vladom. Portparolka pokreta Žaklin Moro potvrdila je otkazivanje sastanka sa premijerom zbog pretnji. Protestni pokret „Žuti prsluci“ proširio je svoje zahteve i traže ne samo ukidanje taksi već i Makronovu ostavku i raspuštanje francuskog parlamenta. Tako bi se jučerašnja odluka vlade u Parizu o ukidanju poreza mogla okarakterisati kao delimična kapitulacija Makrona.

Sem toga, „Žuti prsluci“ su podstakli i pozive da se obezbedi šira mreža socijalne sigurnosti u trenutku kada Francuska i dalje beleži spori ekonomski rast i visoku stopu nezaposlenosti. Koreni protesta takođe leže izvan bogatih francuskih urbanih centara. Dopisnik Vašington posta iz Pariza obišao je grad Bezanson u ruralnom delu duž granice sa Švajcarskom. Za tamošnje lokalno stanovništvo novi porezi na gorivo viđeni su kao oštar udarac za njihov život. „Živimo u podnožju planine. Nema autobusa ili voza koji će nas odvesti bilo gde. Moramo imati auto“, kaže jedan stanovnik ovog mesta.

Inostrani komentatori ocenjuju da su protesti u Francuskoj odraz šire krize zapadne demokratije. Francuski predsednik pred svetom voli da se predstavlja kao ljubazan centrista koji može da se odupre protiv besa. Kod kuće, on je političar pod opsadom izložen pretnji da će ga savladati rastuća pobuna, piše Vašington post. Makron se u Francusku tokom vikenda vratio sa samita G20 u Argentini zbog nemilih događaja kod kuće. Treći vikend zaredom besni demonstranti okupirali su zemlju, a vrhunac je bilo subotnje nasilje u Parizu. Zapaljeno je nekoliko automobila, barikade na saobraćajnicama, okršaji policije i demonstranata, dim od suzavaca, polomljeni izlozi. Povređeno je najmanje 260 ljudi širom zemlje, od čega 133 u Parizu.

Novinar Njujork tajmsa obišao je takođe unutrašnjost zemlje, gde je kako piše Adam Nositer, naišao na stagnaciju i nezadovoljstvo provincijskim životom. „Nije to duboko siromaštvo, već sveprisutna nelagodnost u malim gradovima i selima zbog onoga što je postalo poznato kao ‘druga Francuska’, daleko od sjajnih pariskih bulevara koji su bili prizor nemira ovog vikenda“, napisao je Nositer. Kako kažu, dublje u unutrašnjosti zemlje prisutno je jedno odsustvo sutra, postoji neka forma postindustrijskog očaja na plećima srednje i radničke klase koja je pretrpela teret brutalne krize 2008. i budžetskih smanjenja.

Sem poreza na gorivo, Makron se trudi da sprovede ambiciozne reformske planove za koje tvrdi da će unaprediti stanje francuske ekonomije. No, široko je rasprostranjen stav da najviše rukovodstvo zemlje vodi državnu politiku koja je isključivo u interesu ušuškane metropolitske elite.

Makronovi politički neprijatelji, među njima Žan Lik Melanšon, lider krajnje francuske levice, povezuje atmosferu u Francuskoj s danima levičarskih protesta u zemlji pre pola veka. „Nalazimo se u situaciji koja je gotovo ustanička“, kazao je Melanšon u intervjuu za lokalne mreže. „Ovo su stranice istorije Francuske uporedive sa 1968. Sve mora biti rešeno dogovorom koji će imati širu perspektivu.“

Liderka desnice Marina le Pen, koju je ministar policije okrivio za iniciranje nasilja u Parizu, pozvala je na raspuštanje skupštine i nove parlamentarne izbore. Inostrani komentatori primećuju da se Makron sada suočava sa istim frustracijama koje su ga i dovele na vlast kao političkog autsajdera. „Makronova mlada partija LREM na početku je okupila ljude koji sebe više nisu identifikovali sa tradicionalnim političkim partijama“, piše Vašington post. Kao rezultat svega, partija LREM, koja nije ni postojala pre tri godine, sada se sagledava kao deo establišmenta formiran za poraz.

Za Makronove pristalice, čak i strane posmatrače, ovo su zabrinjavajuća vremena. Mnogi su se nadali da će njegova pobeda prošle godine biti prekretnica, da će ućutkati desničare sa obe strane Atlantika. Makron se pokušao pozicionirati između tehnokrate i monarha, piše Forin polisi, dok ga većina Francuza smatra elitistom koji vodi politiku u korist elita nauštrb srednje klase. Kako je kazao jedan demonstrant za Mond, „predsednik govori o kraju sveta dok mi govorimo o kraju meseca“, imajući na umu činjenicu da su im primanja toliko mala da jedva sastavljaju kraj sa krajem.