Demokratija u globalnom padu

Indeks demokratije za 2019. pokazuje da je opadanje demokratije širom sveta dovelo do najgorih rezultata od kada je indeks po prvi put kreiran 2006. godine, i da samo 5,7 odsto globalne populacije živi u onome što se može smatrati „potpunom demokratijom“.

Indeks je procenio 167 zemalja na osnovu pet kategorija: izborni proces i pluralizam, funkcionisanje vlade, političko učešće, politička kultura i građanske slobode. Većina zapadnoevropskih zemalja se smatra za potpune demokratije, sa Norveškom na prvom mestu u svetu, dok su istočnoevropske zemlje okarakterisane kao nepotpune demokratije ili „hibridni“ režimi.

Sjedinjene Države su 2016. degradirane iz „potpune demokratije“ u „nepotpunu demokratiju“.

„Ako je 2016. bila poznata po populističkoj pobuni protiv statusa kvo u razvijenim demokratijama, 2019. godinu je u najvećoj meri definisao talas narodnih protesta u razvijenom svetu“, rekla je DŽoan Hoj, urednica izveštaja Obaveštajne jedinice Ekonomista.

U izveštaju se navodi da evropske zemlje „nisu uspele da ostvare napredak“ kada je u pitanju indeks za 2019, uz zapažanje da postoji nekoliko zemalja u kojima bi uslovi mogli da se poprave.

Poljska je, na primer, po prvi put u rangiranju pala ispod Mađarske, piše u izveštaju, „pošto je vladajuća konzervativno-nacionalistička stranka Pravo i pravda (PiS) nastavila sa pokušajima da pretvori zemlju u ‘neliberalnu demokratiju’, uključujući tu ograničavanje nezavisnosti pravosuđa i konsolidaciju medijskog vlasništva“.

Slično tome, na Malti je politički skandal oko ubistva novinarke Dafne Karuana Galicije „otkrio značajne slabosti u vladavini prava i neadekvatan sistem kočnica i ravnoteža u vlasti vlade“, zbog čega je ova ostrvska nacija jedina zapadnoevropska zemlja koja je u 2019. iz „potpune demokratije“ prešla u „nepotpunu“.

Francuska i Portugalija su se kretale u drugom smeru, povrativši svoj status „potpunih demokratija“. Prema izveštaju, francuska „nacionalna debata“, održana između januara i marta 2019, kao odgovor na proteste Žutih prsluka, podstakla je politički angažman i ublažila društvene nemire.

U Portugaliji, poverenje u politički sistem je nastavilo da raste pošto je „period štednje posle globalne finansijske krize ublažen“.

U izveštaju piše i da je Rumunija, koja se nalazi pri dnu liste za kategoriju „nepotpune demokratije“, popravila rezultat u odnosu na 2018, usled prošlogodišnjih velikih uličnih protesta, antikorupcionog pokreta i velike izlaznosti glasača na izborima za Evropski parlament u maju i predsedničkim izborima u novembru.

Prema izveštaju, sveukupni pad demokratije širom sveta je „podstaknut oštrim regresijama u prosečnim regionalnim rezultatima u Latinskoj Americi i podsaharskoj Africi i manjim padom prosečnog regionalnog rezultata na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi“.

Tajland je zabeležio najveća poboljšanja u rezultatu i rangiranju, dok je Kina pokazala najveći pad. Severna Koreja se našla na samom dnu liste.