Demonstracije u SAD za bolju regulativu vatrenog oružja

„Dosta je bilo!“ – uzviknula je gradonačelnica Distrikta Kolumbija Mjuriel Bauzer na po drugi put priredjenom „Maršu za naše živote“ u svom gradu. „Govorim kao gradonačelnica, majka i govorim u ime miliona Amerikanaca i američkih gradonačelnika koji zahtevaju da Kongres uradi svoj posao: da nas zaštiti, da zaštiti našu decu od oružanog nasilja“.

Govornik za govornikom u Vašingtonu pozivao je senatore koji se smatraju glavnom preprekom za donošenje novog zakona, da ili deluju kako se od njih očekuje, ili da se suoče s porazom na izborima, posebno imajući na umu da je 19 dece i dvoje nastavnika ubijeno 24. maja u osnovnoj školi u mestašcu Juvaldeu, u Teksasu.

„Ako naša vlada ne može ništa da učini da spreči da 19 dece bude ubijeno i zaklano u sopstvenoj školi i obezglavljeno, vreme je da promenimo one koji su u vladi“, rekao je Dejvid Hog, preživeli iz oružanog napada 2018. sa 17 ubijenih učenika i osoblja u srednjoj školi u Parklandu, na Floridi.

Suosnivač organizacije „Marš za naše živote“ koja je nastala posle tog napada i nedugo potom održala svoj prvi miting u Vašingtonu, Hog je u subotu masu predvodio uz povike „Glasajte protiv njih“.

Druga preživela iz Parklanda i suosnivačica te grupe, Iks Gonzalez, govorila je strastveno i uz psovke zahtevajući od Kongresa promenu: „Ubijaju nas!“ – vrisnula je i povikala da Kongres treba da se „ponaša u skladu sa svojim godinama, a ne s brojem cipela“.

Jolanda King, unuka Martina Lutera Kinga Mlađeg je rekla: „Ne radi se o politici, radi se o moralu: Ne desno i levo, nego ispravno i pogrešno, a to ne znači samo misli i molitve. To znači hrabrost i akciju!“.

Manuel Oliver čiji je sin ubijen u napadu u Parklendu, pozvao je učenike da „izbegavaju da se vrate u školu dok naši izabrani lideri ne prestanu da izbegavaju krizu oružanog nasilja u Americi i ne počnu da rade da spasu naše živote“.

Stotine ljudi okupile su se u amfiteatru u Parklendu, gde je Debra Hikson čiji je suprug, sportski direktor srednje škole, poginuo u oružanom napadu, rekla da je mladićima „isuviše lako“ da uđu u prodavnice i kupuju oružje.

„Odlazak kući u prazan krevet i prazno mesto za stolom stalni su podsetnici da ga više nema“, rekla je Hikson, sada članica školskog odbora. „Nismo završili stvaranje uspomena, deljenje snova i zajednički život. Oružano nasilje je to otrglo mojoj porodici“.

U San Antoniu, nedaleko od Juvaldea, demonstranti su uzvikivali protiv Nacionalnog udruženja strelaca (NRA). Čovek koji je rekao da je pomogao u organizaciji mitinga, Frank Ruis, tražio je podizanje starosne granice za kupovinu određenog vatrenog oružja i sprečavanje kupovine osobama s mentalnim problemima.

Predstavnički dom Kongresa SAD usvojio je zakone o podizanju starosne granice za kupovinu poluautomatskog oružja i o uspostavljanju saveznih zakona o „crvenom kartonu“ za potencijalne kupce. Dvostranačka grupa senatora nadala se da će ove sedmice postići dogovor o okviru za rešavanje tog pitanja i pregovarala je u petak, ali dogovor nije najavljen.

Predsednik Džozef Bajden koji je bio u Kaliforniji kada je miting u Vašingtonu počeo, rekao je da je njegova poruka demonstrantima „Nastavite da marširate!“ i da je „blagi optimista“ u pogledu poslaničkih pregovora o suzbijanju oružanog nasilja. Bajden je nedavno u strastvenom govoru tražio nekoliko koraka, uključujući podizanje starosne granice za kupovinu jurišnog oružja.

Gradonačelnik Njujorka Erik Adams koji je vodio kampanju za obuzdavanje nasilja u najvećem gradu SAD, idržavna tužiteljka Leticija Džejms koja tuži NRA, u subotu su kao aktivisti predvodili povorku gradjana preko Bruklinskog mosta.

„U ovoj zemlji se ništa ne dešava dok mladi ljudi ne ustanu, a ne političari“, rekla je Džejms.

Pozivu na promene pridružile su se stotine ljudi u parku ispred zgrade Suda u Portlandu, u državi Mejn, prošli u povorci kroz Staru luku i okupili se ispred Gradske kuće gde su skandirali „Hej, hej, hej NRA, koliko si dece danas ubila!“.

Džon Vestof, penzionisani advokat iz Portlanda, rekao je da je mahao zastavom SAD tokom tog mitinga da bi pokazao da kontrola oružja „nije neamerička“.

„Veoma je američki imati razumne propise za spasavanje života naše dece“, rekao je on.

Strast koju izaziva to pitanje bila je jasna u Vašingtonu kada je jedan mladić preskočio barijeru i pokušao da izjuri na binu da bi govorio, ali obezbeđenje ga je presrelo. To je nakratko izazvalo paniku i ljudi su počeli da beže.

Organizatori su se nadali da će drugi miting „Marš za naše živote“ privući čak 50.000 ljudi pred Vašingtonski spomenik, a činilo se da ih je blizu 30.000. Taj skup je 2018. privukao više od 200.000 ljudi, ali u subotu je cilj bio da se prirede manji marševi na oko 300 mesta.

Taj pokret predvođen mladima, nastao posle napada u Parklandu, uspešno je izvršio pritisak na vladu Floride u kojoj dominiraju republikanci da uvede sveobuhvatne promene u kontroli oružja. Ta grupa to nije postigla na nivou SAD, ali je od tada istrajala u zalaganju za ograničenje oružja, kao i da učestvuje u registraciji birača da bi uticala na njih.

Ljudi koji su preživeli oružano nasilje, lobirali su kod poslanika i ove sedmice svedočili na Kapitol Hilu. Među njima i Mia Serijo, 11-godišnja devojčica koja je preživela napad u osnovnoj školi u Teksasu. Ona je poslanicima opisala kako se prelila krvlju ubijene drugarice iz razreda da bi izgledala mrtva i da napadač ne bi ubio i nju.