Demostat: Rusija dezinformacijama nastoji da zavadi Poljsku i Ukrajinu

Moravjecki je krajem novembra posetio Kijev, odakle je pozvao ceo „slobodan svet“ da podrži Ukrajinu u ratu sa Rusijom, uz ocenu da njegov ishod može biti samo jedan, ili će Ukrajina pobediti ili će Evropa izgubiti.

Međutim, odmah nakon njegove posete, na Telegramu se proširila fotografija na kojoj se vidi Moravjecki ispred spomenika Banderi, a jedan ruski kanal na toj platformi podelio je i navodnu izjavu poljskog premijera da će „sećanje na ovog velikog borca protiv Rusa ostati zauvek u srcima“ Poljaka, navodi Demostat.

Fotografija je izazvala mnogo negativnih komentara budući da je Bandera kontroverzna ličnost i u Poljskoj i u Ukrajini. U Poljskoj je njegovo ime vezano za ukrajinsko-poljski sukob i masakr Poljaka u pokrajini Volinj tokom Drugog svetskog rata, neki ga vide kao fašistu i neprijatelja naroda, dok je za mnoge Ukrajince nacionalni heroj i borac za ideju nezavisnosti.

Međutim, fotografija koja je izazvala buru na internetu je digitalno modifikovana. Originalna fotografija snimljena je na Spomeniku žrtvama Holodomora u Kijevu, gde je Moravjecki položio venac, i sa nje su telo premijera i jedne osobe iz njegove pratnje izvučeni i dodati na fotografiju statue Stepana Bandere u selu Kozivka, u Ternopoljskoj oblasti, piše Demostat.

Lažna fotografija je jedan od pokušaja Rusije da izazove urušavanje dobrih odnosa Ukrajine i Poljske. Cilj ruske kampanje je da se lažna fotografija iskoristi za izazivanje javnog negodovanja u Poljskoj, tako da, pod pritiskom javne osude, poljska vlada smanji podršku Ukrajini.

Dva dana uoči posete poljskog premijera Kijevu, na Telegramu su se pojavile fotografije falsifikovanih upitnika koje je navodno pripremila poljska ambasada u Ukrajini. Telegram kanal koji podržava politiku Kremlja (Ukraina.ru) pisao je da je poljska ambasada pripremila ankete za građane Ukrajine sa pitanjem da li žele da budu pod poljskim protektoratom.

Portparol poljskog Ministarstva spoljnih poslova negirao je da su upitnici autentični, navodeći da su svi navodi u vezi sa pripremama referenduma o priključenju zapadnih regiona Ukrajine Poljskoj dezinformacije.

Kampanja na društvenim mrežama u kojoj se govori o navodnom pripajanju dela Ukrajine Poljskoj nije slučajna, pošto je nekoliko dana kasnije, krajem novembra, direktor Spoljnoobaveštajne službe Rusije Sergej Nariškin rekao da Varšava ubrzava pripreme za aneksiju zapadno-ukrajinskih zemalja, navodi Demostat.

Nariškin je kazao da se Poljska nada da će članice NATO-a pokušati da se dogovore sa Rusijom po ovom pitanju, jer Poljska smatra da zaslužuje velikodušnu nagradu za vojnu pomoć pruženu Ukrajini tokom rata.

Ruski pristup propagandi zasniva se na sovjetskim tehnikama iz doba Hladnog rata, ali uz korišćenje savremenog informacionog okruženja, tehnologija i medija na načine koji su bili nezamislivi tokom prošlog veka, piše Demostat.

Alati i kanali propagande sada uključuju tradicionalne medije, internet, društvene mreže. Rusku propagandu odlikuje veliki broj kanala i poruka koje se šalju u etar, kao i spremnost da se šire delimične istine, ali i čiste izmišljotine.

Ruska propaganda zbunjuje publiku, brza je, kontinuirana i stalno se ponavlja. Uključuje tekst, video, audio i fotografije, koji se šire putem interneta, društvenih mreža, satelitske televizije i tradicionalnog radio i televizijskog emitovanja.

Angažovani su i plaćeni internet trolovi koji često napadaju ili podrivaju stavove i informacije koje su u suprotnosti sa ruskim narativom. Postoje hiljade lažnih naloga na Tviteru, Fejsbuku, Telegramu i drugim mrežama koje održavaju ruski propagandisti, navodi se u tekstu.