Denis Kif: Britanija i Srbija imaju bolje odnose nego ranije

Kif, koji je na dužnosti u Srbiji proveo pet godina, dodaje da o tom britanskom interesovanju za Srbiju i Zapadni Balkan, govore i dosadašnja ulaganja i ona predviđena za naredne godine.

* Kakvim vidite političke odnose Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva na kraju mandata – da li su isti, bolji ili gori nego kada ste došli?

– Poslednjih pet godina pokušavao sam svojim aktivnostima da proširim i produbim odnose između Ujedinjenog Kraljevstva i Srbije. Kada kažem „proširim“ mislim na to da postoje neke složene teme između Britanije i Srbije o kojima nemamo isto gledište, o kojima treba da pričamo.

Međutim, mislim da je lakše i plodonosnije govoriti o njima u okviru svih drugih važnih međusobnih odnosa koje Britanija i Srbija razvijaju na temeljima zajedničkih vrednosti. Zato je bilo važno imati posetu princa Čarlsa i vojvotkinje od Kornvola, prvu od 1978. godine, tri posete našeg ministra spoljnih poslova, kao i širi dijalog o bezbednosti, borbi protiv organizovanog kriminala, borbi protiv terorizma.

Zato su posete, na primer jednog od naših ministara odbrane, kao i brojnih parlamentarnih delegacije takođe bile važne. To se odrazilo i na strukturu ambasade – sada ima duplo više osoblja nego kada sam došao i osoblje se bavi brojnijim temama, ne samo političkim, već i našim programima ovde, saradnjom u borbi protiv organizovanog kriminala.

Sada, i svaki put, osećamo da imamo kontakte na višem nivou, mnogo šire odnose i da možemo da pričamo o mnogo više stvari. Pod „produbljivanjem“ mislim na veće angažovanje u vezi sa istorijom naših odnosa koji sežu 182 godine unazad, na veće angažovanje u kulturi – imali smo nekoliko zaista velikih izložbi zahvaljujući Britanskom savetu, na primer povratak Henrija Mura u Narodni muzej – i na veće angažovanje na reformskim procesima u Srbiji u nizu oblasti.

U nekima od njih, kao što je digitalizacija koju podržavamo, veoma direktno sarađujemo sa vladom. Isto tako sarađujemo sa civilnim društvom i medijima tražeći oblasti gde možemo pomoći modernizaciju u Srbiji.

* Dakle, prošireni odnosi znače i bolji?

– Prošireni i produbljeni – mislim da to znači i bolji, čak iako ostaju teme o kojima se sasvim ne slažemo. Kada imate proširene veze, konstruktivno i iskreno prijateljstvo koje čak ponekad podrazumeva kritike, onda imate i plodonosnije razgovore o složenim temama.

* Vidite li u budućnosti, ne nužno bliskoj, napredak u dijalogu Beograda i Prištine?

– Mi bismo svakako voleli da vidimo napredak. Sada je svima jasno da dijalog stoji, i za to ima puno razloga. Ovdašnja vlada ukazuje na carine koje je uvelo Kosovo za koje mislimo da zaista jesu problem i voleli bismo da one budu uklonjene. Međutim, mislim da je pitanje dublje – da li su ljudi i lideri na Kosovu i u Srbiji spremni da preduzmu hrabre mere potrebne za napredak. Mislim da spoljni faktori imaju svoju ulogu.

Uloga EU u posredovanju u dijalogu je veoma važna, a EU prolazi kroz izbor novog rukovodstva, pa i novog visokog predstavnika. Uzimajući sve faktore u obzir mislimo da je napredak važan i za ljude na terenu, za region, kao i Evropu i međunarodnu zajednicu. U našem interesu je da dođe do rešenja. Važno je reći i da kada ste u periodu kada dijalog ne napreduje, to stvara određeni rizik.

Kada nema čvrstog okvira, imate rizik provokacija na jednoj i reakcija na drugoj strani, nečije zapaljive izjave. Uz dijalog bi bilo lakše upravljati rizicima i osigurati da se ništa neočekivano ne dešava.

Dijaloga nema, ali nisam zbog toga pesimista. Ovde sam pet godina i video sam periode kada je posle zastoja ili problema dolazilo do napretka. Ponavljam, za to je potrebna hrabrost i odlučnost političkih lidera.

* Da li se išta promenilo u interesovanju Ujedinjenog Kraljevstva za Zapadni Balkan, samim tim i Srbiju, u godinama nakon referenduma sve do ovog meseca kada treba da bude izabrana nova vlada čiji odnos prema Bregzitu tek treba da bude određen?

– Naravno, proces pokrenut od britanskog naroda pre tri godine je veliki zadatak i zahteva puno političkih napora i angažmana na unutrašnjem planu. Međutim, naš interes za Zapadni Balkan se nije promenio. Imamo snažan interes za stabilnim, bezbednim i prosperitetnim Zapadnim Balkanom. U to i investiramo politički i programski. Na prošlogodišnjem samitu o Zapadnom Balkanu naša premijerka je rekla da ćemo u predstojećim godinama udvostručiti sredstva za podršku reformama na Zapadnom Balkanu.

* Čak iako Ujedinjeno Kraljevstvo, kao što se očekuje, u međuvremenu napusti EU?

– Da, to je obaveza koju je premijerka Mej učinila i ona se sprovodi. Na primer, sada imamo Program „Škole za 21. vek“ koji svim osnovnim školama na Balkanu omogućava podučavanje đaka programiranju i obezbeđuje svakom osnovcu lični mikrokompjuter „Mikrobit“. Uz to ide program obuke za učitelje kako da pospešuju kreativno mišljenje i pomažu učenicima da razvijaju veštine za digitalno doba. To je program vredan 20 miliona funti i samo jedan konkretan signal da želimo da doprinesemo modernizaciji i reformama u regionu.

* Tokom službovanja u Srbiji naglašavali ste kroz razne inicijative bolje odnose dve zemlje tokom istorije. Međutim, u dominantnom delu javnosti u Srbiji se istorijski pogled praktično svodi na devedesete godine prošlog veka, posebno na 1999. godinu. Kakav je vaš utisak?

– Takav opis je za mene upitan jer mislim da iako je tačno da su u nekim medijima naši odnosi redukovani na pomenuti način – moje iskustvo od pet godina ovde i putovanja širom zemlje jeste da je duga istorija diplomatskih odnosa, duža od 180 godina, da se ljudi sećaju savezništva u dva svetska rata i mnogih drugih stvari, i da je snažno pokazano da imamo zajedničke vrednosti.

Zato sam posvetio toliko puno pažnje zajedničkim istorijskim temama poput „Naših Britanki“ – a haštag za to je smislio Danas na čemu smo zahvalni – o Škotlanđankama i drugim medicinskim radnicima koje su pomagale u bolnicama u Srbiji, kao i mnogim drugim britanskim ljudima koji su takođe pomagali Srbiji tokom Prvog svetskog rata. Ser Tomas Lipton, Dr Vilijam Hanter ili Admiral Trubridž koji je bio zaboravljen, a sada postaje poznat zahvaljujući srpskoj televiziji. Sve su to važni delovi naših odnosa.

Naravno, događaji iz devedesetih su nedavni i prepoznajemo bol mnogih ljudi. Zato smo, nas nekoliko ambasadora iz zemalja NATO, položili cveće na spomeniku na Tašmajdanu deci koja su izgubila život. Iskreno žalimo zbog smrti nevinih. Sa druge strane isto tako ostajemo nedvosmisleni da je NATO učinio ono što je morao u datim okolnostima kako bi sprečio Miloševića da učini još strašnije zločine.

To su istorijske činjenice i samo deo naših odnosa, koji ponavljam traju 182 godine. Na kvalitetnim osnovama i zajedničkim vrednostima želimo da gradimo buduće odnose sa Srbijom.

* Može li se između medija u Britaniji i Srbiji povući paralela? Poznato je da su britanski tabloidi odigrali izvesnu ulogu da se na referendumu o Bregzitu većina birača opredeli za napuštanje EU, dok u Srbiji, ne samo tabloidi, održavaju sliku prema kojoj su Srbija i Srbi stalna žrtva ostatka sveta, počev od susednih zemalja, do uticajnijih država, u koje obavezno spada i Britanija?

– Zdravi i energični mediji su centralni preduslov za razvoj svake demokratije. Neću praviti paralele između britanskih i srpskih medija, posebno ne bih govorio o ovdašnjim tabloidima koji fabrikuju laži i šire teorije zavere.

To što rade zaslužuje samo praezir, a ne neku posebnu analizu ili pažnju. Međutim, u Srbiji ima puno dobrih novinara. Iz razgovora sa njima znam da se i oni i mediji osećaju pritisnutim, i osećaju da ambijent koji postoji nije dobar za razvoj demokratije. Mislim da je veoma važno da mediji budu u stanju da igraju aktivnu, živu i pozitivnu ulogu u javnom životu.

To je jedan od razloga što radimo sa medijima, posebno u oblasti društvenih mreža koje su budućnost. Mediji u Srbiji imaju isti problem kao mediji u svetu – stari biznis model televizija ili novina više ne funkcioniše. Ako mediji žele da nastave da igraju svoju ulogu, moraju da se adaptiraju. Mi to želimo da podržimo. I, naravno, nije reč samo o medijima.

Zemlja koja želi održivu, sigurnu i prosperitetnu budućnost treba živahnu debatu u čitavom društvu, aktivan i zdrav nevladin sektor, parlament koji dobro funkcioniše, i u kojem postoje i aktivne su različite opcije. U svim tim oblastima Srbiji je potreban napredak.

* Evropska komisija je ranije dala preporuku da bi sve parlamentarne partije u Srbiji trebalo da učestvuju u radu parlamenta, ne da ga izbegavaju ili bojkotuju. Da li je to i vaša preporuka?

– Pojedinačne partije moraju da osmisle sopstvene strategije i taktike s tim u vezi. Međutim, mislim da je važno da sve partije treba da budu aktivne i da učestvuju u debati, da koriste prilike koje imaju. Bio bih srećan da u Srbiji vidim dinamičan parlament u kojem svi akteri demokratski učestvuju i daju svoj doprinos.

* Za vreme boravka u Srbiji dosta ste putovali, obišli puno mesta u zemlji. Na kakav ste prijem nailazili?

– Uvek smo nailazili na divne, gostoprimljive reakcije, gde god da smo išli. Izdvojio bih nekoliko primera. Tokom prve godine ovde imali smo hodočašće, išli smo svuda gde su britanske lekarke i bolničarke bile aktivne tokom Prvog svetskog rata. LJudi čuvaju ta sećanja u lokalnim zajednicama i to iskustvo je divno.

U Nišu sam prošle sedmice bio u Kliničkom centru gde smo otkrili spomen ploču posvećenu doktorki Elsi Inglis po kojoj je imenovana moja zvanična rezidencija. U Nišu i Valjevu smo takođe organizovali „pokretnu ambasadu“ gde smo radili sa lokalnim organizacijama, sa ciljem da se tokom jednog dana u potpunosti izmestimo iz Beograda. Organizovali smo prezentacije, debate, razgovarali sa ljudima.

Učenici su se takmičili da budu ambasadori dana i pokazali su kakvi talenti postoje u ovoj zemlji. Ovaj vid direktnog kontakta sa ljudima je izuzetno dragocen. Treće, kao klasičnom filologu, rimska istorija Srbije mi je fascinantna. Zvanični odnosi naše dve zemlje traju 180 godina, ali volim da se našalim da zapravo sežu do Konstantina, rođenog u današnjoj Srbiji, a proglašenog za cara u Jorku, u današnjoj Engleskoj.

Vizu dobije više od 90 odsto podnosilaca

– Svi razumeju situaciju s našim odlukama o viznoj politici. Redovno pričam sa ljudima koji smatraju da je proces izdavanja vize komplikovan, ne vole da plaćaju naknade. Ali činjenica je da ogromna većina, preko 90 odsto građana Srbije koji žele da putuju u Ujedinjeno Kraljevstvo dobiju vizu u predviđenom roku. Drago nam je što ima sve više srpskih studenata na našim univerzitetima, bilo da dolaze sami ili uz podršku različitih stipendija, kao što je na primer Čivning – kaže ambasador Denis Kif.