Deportacije iz Nemačke: Šta se menja?

A to je i pitanje koje desničarski populisti mogu da iskoriste za postizanje poena, piše Dojče vele.

Kancelar Olaf Šolc (SPD) najavio je strožu politiku azila: „Konačno moramo da deportujemo u velikom stilu one koji nemaju pravo da ostanu u Nemačkoj“, rekao je on za magazin „Špigel“. Ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer (SPD) sada želi da ubrza deportacije. Nemačka vlada odobrila je njen nacrt zakona.

Nemačka je primila više od milion ljudi iz Ukrajine koji bez zahteva za azil traže zaštitu od rata Rusije protiv njihove zemlje. Oni su morali su da budu smešteni, a njihovoj deci su bila potrebna mesta u vrtićima i školama. Pored toga, prošle godine azil u Nemačkoj je zatražilo još oko 244.000 ljudi. Ove godine bi moglo da ih bude 300.000, procenjuju stručnjaci.

Međutim, čak i oni koji nemaju pravo na duži boravak u Nemačkoj, često ne mogu da budu vraćeni u svoje zemlje porekla: prema podacima MUP-a, do kraja septembra vraćeno je 12.000 ljudi. Ministarka Fezer sada želi da ubrza deportacije: „Svako ko nema pravo da ostane u Nemačkoj mora ponovo da napusti našu zemlju.“

Ko može da bude deportovan?

U intervjuu za DW, stručnjak za migracije Gerald Knaus ocenjuje da je reč o „ofanzivi deportacije koja je već bila predviđena u koalicionom sporazumu vladajućih stranaka – s fokusom na kriminalce i one koji predstavljaju opasnosti po bezbednost“.

To je posebno važno za ministarku Fezer. Ona je, nakon odluke kabineta, izjavila: „To se posebno odnosi na organizovani kriminal protiv kojeg se još odlučnije borimo“. Proterivanje krijumčara ljudi i članova kriminalnih organizacija trebalo bi da bude znatno olakšano, „bez obzira na pojedinačnu krivičnu osudu, ako postoji dovoljno činjenica koje dokazuju članstvo u kriminalnoj organizaciji“.

Planovi ministarke, kaže stručnjak Knaus, odnose se i na ljude kojima je zahtev za azil odbijen ili ga uopšte nisu ni podneli.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, do kraja septembra u Nemačkoj je živelo oko 255.000 ljudi koji moraju da napuste zemlju, potvrđeno je za DW u Ministarstvu. Međutim, oko 205.000 njih ima tzv. status „duldunga“, što znači da ne mogu biti deportovani iz pravnih razloga. To važi, na primer, ako zemlje iz kojih dolaze nisu bezbedne, ako su bolesni, ako su započeli stručnu obuku ili nemaju dokumenta. Deportacija takođe nije moguća ako zemlja porekla odbija da prihvati tu osobu.

Istraživač migracija Knaus sumnja da će nemačke vlasti deportovati mnogo ljudi sa statusom „duldunga“: „Iluzorna je predstava da one koji su ovde godinama možete deportovati iz Nemačke u druge zemlje.“

Šta se menja u vezi s deportacijom?

Nacrt zakona ministarke Fezer daje veća ovlašćenja vlastima i policiji, koji moraju da sprovedu deportacije. Pore toga, ubuduće deportacije više neće biti najavljivane. Planirano je i da će policijskim službenicima biti dozvoljen ulazak u druge prostorije, osim onih u kojima su deportovani. Kako navode nadležni, često se dešavalo da se ljudi kriju u zajedničkom smeštaju.

Strani državljani koji moraju da napuste Nemačku takođe mogu biti duže u pritvoru pre deportacije. Prema nacrtu zakona, oni bi mogli da budu zadržani u pritvoru do 28 dana. Do sada je to bilo deset dana.

Ako osoba ne može da pokaže pasoš radi utvrđivanja njenog identiteta, nadležni organi bi takođe trebalo da budu u mogućnosti da pretraže njen privatni mobilni telefon ili zaključene ormariće.

Kako reaguju organizacije za ljudska prava i opozicija?

Organizacije za ljudska prava, poput „Pro Asil“, odbacuju te planove. Kažu da se u pritvoru do deportacije često dešavaju povrede ili samoubistva. Strahuju i u „Terre des Hommes“, organizaciji za zaštitu dece: „Kao rezultat planiranog pooštravanja zakona, deci i mladima preti život u stalnom strahu od deportacije.“

Kritika ima i u delovima koalicione vlade koju čine SPD, Zeleni i FDP. Za neke političare Zelenih i SPD, odluka vlade ide predaleko i delimično je nehumana.

Za konzervativne opozicione demohrišćane (CDU i CSU), odluka, međutim, ne ide dovoljno daleko. Oni su za strože mere i više mera protiv iregularnih migracija.

Vladin predlog sada ide na glasanje u parlament, gde se očekuju dalje izmene.

Sporazumi o migraciji sa zemljama porekla

Istraživač migracija Gerald Knaus smatra da planirane mere u principu imaju smisla, „ali mnogo su važniji migracioni sporazumi, odnosno saradnja s državama koje primaju nazad svoje državljane koji su u obavezi da napuste zemlju“.

S obzirom na povećanje imigracije, kancelar Šolc najavio je sporazume s matičnim zemljama o povratku migranata: „Sklopićemo sporazume sa zemljama iz kojih dolaze izbeglice koje ne mogu da ostanu“, rekao je Šolc. Trenutno su u toku pregovori s Marokom, Moldavijom, Kirgistanom, Kenijom i Kolumbijom, rekla je ministarka unutrašnjih poslova Fezer.

Istraživač migracija Gerald Knaus daje međutim negativne primere: Nemačka je pre mnogo godina, na primer, primila mnogo ljudi iz Nigerije i Zambije. Većina nije dobila azil, „ali njihove zemlje porekla ih neće nazad. To je slučaj i sa Irakom.“

U tom pogledu, planirana, stroža pravila za deportaciju samo su prvi korak i teško da će imati efekat odvraćanja, kaže Knaus. „Da li je cilj smanjenje neregularnih migracija u Nemačku? Onda se, iz mnogo razloga, može sumnjati da će to na ovaj način biti uspešno.“