Deportovani i mučeni u Severnoj Koreji: „Jedu miševe i bube“

Poslednji meseci nisu bili laki za Kim Kju Li (46). Ova Severnokorejka živi u Londonu. I muče je velike brige. Od devetog oktobra ne zna šta se dešava sa njenom mlađom sestrom Kim Čeol Ok.

Tog dana je Kim Čeol Ok iz Kine proterana u Severnu Koreju. „Ja sam sigurna da je tuku“, kaže Kim Kju Li za DW. Dodaje da je ranije nekoliko članova njihove porodice zadesila ista sudbina.

Zatočene osobe se zlostavljaju, a osim toga dobijaju i jako malo hrane, kaže ona: „Oni jedu miševe i bube, razbole se zbog toga.“ Kim Kju Li strahuje da njena sestra neće preživeti torturu.

Predaja zatočenika na mostovima

Beg iz zemlje se u Severnoj Koreji, na čijem čelu je diktator Kim Džong Un, smatra teškim prekršajem. Osobe koje bez dozvole napuste zemlju, smatraju se izdajnicima. Ako dopadnu ruku vlastima, idu iza rešetaka.

Prema navodima Ujedinjenih nacija, u severnokorejskim zatvorima i kaznenim logorima su zlostavljanja i mučenja svakodnevica.

Sestra sagovornice DW nije bila jedina osoba koja je tog 9. oktobra deportovana u Severnu Koreju. Na taj dan se očigledno izvela masovna deportacija: oko 500 Severnokorejaca koji su živeli u Kini su uz upotrebu sile prebačeni u njihovu domovinu, potvrdio je Itan He Seok Šin iz Radne grupe za tranzicionu pravdu.

Oni su iz kineskih zatvora, uz stroge bezbednosne mere, autobusima i kamionima vraćeni u Severnu Koreju. I to preko pet graničnih prelaza, koje je na geografskoj karti dokumentovala spomenuta organizacija za zaštitu ljudskih prava sa sedištem u Južnoj Koreji.

Predaja zatočenika se dogodila uglavnom na mostovima koji se nalaze na rekama Tumen i Jalu, duž zajedničke granice.

O pojedinostima se malo zna, ali jedan detalj otkriva Jo Sujeon iz organizacije za zaštitu ljudskih prava Korea Future, koja već godinama snima intervjue s beguncima iz Severne Koreje. „Na sredini mosta su im skinute kineske lisice, i umesto njih su im postavljene severnokorejske.“ A one su, u poređenju s kineskim, „zarđale i stare“.

Prioritet su IT-stručnjaci

Tokom pandemije, režim u Pjongjangu je tokom tri i po godine bio rigorozno zatvorio državne granice. Nakon ponovnog otvaranja prošlog leta, Severna Koreja i Kina su navodno dogovorile da Kinezi deportuju veći broj ljudi iz Severne Koreje.

Prioritet su bili ljudi koji su ranije sarađivali s režimom Kima Džong Una. Recimo diplomate koje su hteli da pobegnu, ili hakeri koji su po nalogu režima bili uključeni u kibernetičke operacije u Kini.

Te tvrdnje je nekoliko stručnjaka iznelo za DW.

Režim u Pjongjangu je verovatno bio posebno zainteresovan za IT-stručnjake i druge koji su imali pristup osetljivim informacijama. Oni su, kako se navodi, bili u prvoj grupi od osamdeset deportovanih koji su već krajem avgusta prebačeni u Severnu Koreju.

Postoji velika zabrinutost da bi te osobe ostatak života mogle provesti u kaznenim logorima za političke zatvorenike, odnosno da se više nikada neće ništa saznati o njima.

Poslednji znak života

Kim Cheol Ok je 9. oktobra smela da obavi samo kratak telefonski poziv, kako bi informisala porodicu o predstojećoj deportaciji. Za to je nakratko mogla da upotrebi mobilni telefon jednog kineskog čuvara.

I za nju, i za njenu porodicu je deportacija bila šok. Ta žena (40) je u Kini živela već 25 godina. Njena sestra u Londonu je opisuje kao mirnu, ali jaku osobu punu energije. Čeol Ok je 1998. pobegla iz Severne Koreje, godinu dana nakon starije sestre Kju Li. U vreme njenog bega u Severnoj Koreji je vladala nezapamćena glad.

Kada je Čeol Ok, kao 14-godišnjakinja, stigla u Kinu, jedan krijumčar je „udao“ za trideset godina starijeg muškarca. Imaju jednu kćerku, ona je kineska državljanka.

Čeol Ok nije dobila zvaničnu dozvolu boravka u Kini, živela je povučeno u ruralnom predelu u provinciji Đilin na severoistoku Kine. Radila je na polju, a kasnije i u restoranu. Njen muž se dobro odnosio prema njoj, priča njena sestra Kju Li.

U aprilu je uhapsila kineska policija, verovatno prilikom pokušaja da napusti zemlju. „Nije ništa uradila, njen jedini greh je što je rođena u Severnoj Koreji“, kaže sestra.

Stare rane

Deportacija je u porodici otvorila rane koje nikada nisu ni zacelile. Osim Kju Li, i jedna druga, starija sestra je uspela pobeći iz izolovane zemlje. I ona je pre toga bila zlostavljana u severnokorejskom zatvoru.

Sećanja je prate i danas: „Nakon što je Čeol Ok uhapšena u Kini, imam grozne noćne more“, priča Kim Ju Bin, koja takođe živi u Londonu.

Za DW ona govori i o jednom bratu koji je preminuo u severnokorejskom zatvoru. „Pretukli su ga na smrt, strpali u vreću za pirinač i bacili.“ To su joj, kaže, ispričali ljudi koji su bili s njim zatočeni u korejskom zatvoru. „To mi je slomilo srce.“

Mnogi ljudi iz Severne Koreje, koji su uspeli da pobegnu u Južnu Koreju ili druge zemlje, svedoče o stravičnim mučenjima. Izveštaj nevladine organizacije Korea Future se zasniva na više od hiljadu izjava tih svedoka.

Sudeći po svedočanstvima, deportovane osobe se najpre podvrgavaju saslušanju. Da li su bežali zbog nemaštine i gladi? Jesu li možda hteli u Južnu Koreju, kod smrtnog neprijatelja?

Bez obzira kakva kazna bude, svi zatočenici bivaju mučeni, objašnjava Jo Sujeon iz Korea Future. „Oni svakog dana moraju da sede više od 12 sati prekrštenih nogu. Svaki pokret i svaki zvuk rezultiraju individualnim ili kolektivnim kažnjavanjem.“

DW je razgovarao i s drugim ljudima iz Severne Koreje, koji su bili deportovani iz Kine i kasnije pobegli u Južnu Koreju. I oni su nam pričali o mučenjima u zatvoru.

Kina: Nema dokaza za mučenja

Pre početka masovnijih deportacija u avgustu ove godine, iz Ujedinjenih nacija su pisanim putem apelovali na Kinu da ne deportuje ljude iz Severne Koreje.

„Pribojavamo se da im zbog toga prete teška kršenja ljudskih prava poput naprasnih i bezrazložnih hapšenja, mučenja, iznenadnog nestanka ili vansudskih egzekucija“, stoji u pismu koje je Povereništvo UN za ljudska prava uputilo Kini sredinom jula.

Oko dva meseca kasnije, vlasti u Pekingu su poslale odgovor. Tvrde da „trenutno nema dokaza za mučenja ili takozvane ‘masovne povrede ljudskih prava’ u Severnoj Koreji“. Dodaje se da su Severnokorejanci u Kini ilegalni ekonomski migranti, a ne izbeglice. I da zato za njih ne važi posebna zaštita zapisana u Ženevskoj konvenciji.

Južnokorejski stručnjak za međunarodno pravo Itan He Seok Šin iz tu argumentaciju smatra slabom. Kina je, kaže on, „dužna da ne šalje ljude u zemlje u kojima im preti mučenje ili progon“. To načelo je sastavni deo Ženevske konvencije i Konvencije protiv mučenja. Kina je ratifikovala oba dokumenta.

Teško očekivati puštanje iz zatvora

DW je u više navrata zatražio odgovore od vlada Severne Koreje i Kine. Kina nije reagovala.

Severnokorejska ambasada u Berlinu je u kratkom odgovoru sve prigovore nazvalo „manipulativnom propagandom“ iza koje stoje „neprijateljske snage“ poput Sjedinjenih Država.

Porodice osoba koje su zatočene u Severnoj Koreji obično ne izlaze u javnost kako ne bi dodatno izložile najbliže opasnosti. Međutim, Kim Kju Li je odlučila da javnost sazna o njenoj sestri. Čak je otputovala u Njujork kako bi tokom konferencije Međunarodnog krivičnog suda pokušala da upozoriti svet na sudbinu Kim Čeol Ok.

„Čeol Ok, ostani jaka i nemoj se predati“, poruka je koju šalje svojoj sestri tokom razgovora za DW. Iako zna da je njena sestra ne može čuti.

Teško je očekivati da će biti puštena iz zatvora, kaže Itan He Seok Šin, čija organizacija pomaže porodici. „Ali se ona barem nada, baš kao i mi, da bi ovakva javna pažnja mogla otežati namere vlasti Severne Koreje da je muče ili zlostavljaju.“