Deportovanje ili dobrovoljni odlazak

Broj migranata drastično se povećao krajem prošle i u prvoj polovini ove godine. Samo u periodu maj-jul preko 150.000 neprijavljenih migranata, uglavnom sa Haitija i iz Venecule, tražilo je regulisanje svog boravišnog statusa u Čileu. Predsednik Sebastijan Pinjera je, krajem jula, izjavio da će svima biti izdata jednogodišnja viza, sa mogućnošću produženja na još 12 meseci. Međutim, već tada niko nije spominjao koliko će njih steći pravo trajnog boravka u Čileu.

Krajem avgusta je čileanska vlada izašla sa Planom humanitarnog organizovanog povratka Haićana u domovinu, koji je tokom septembra razmatran, a u sredu, 17. oktobra ozvaničen. Iznoseći sadržaj Plana, ministar unutrašnjih poslova Andres Ćadvik je na kanalu 24 Horas istakao da je Plan sačinjen kao proizvod težnji lidera grupe haićanskih zajednica.

Naime, prema njihovim rečima, zbog neostvarenih očekivanja, migranti su u beznadežnoj situaciji i zabrinuti za budućnost. „Ovaj plan ima temeljne elemente, potpuno je slobodan i dobrovoljan. Zavisi od volje i želje migranta, nije prisilan“, ističe ministar Ćadvik. Dodaje da „ono što se nudi je dobrobit, to je dobra vest za haićanske građane koji odluče da se besplatno vrate na Haiti… ali nije putnička agencija, pa smo odlučili da postoje i vremenska ograničenja, da se ne bi pretvorilo u odlazak i povratak.“

Iako još nije preciziran datum prvog besplatnog leta, očekuje se da bi on mogao biti realizovan u poslednjoj nedelji oktobra ili početkom novembra, piše list La Tercera. Predviđa se da u ovom trenutku, spram raspoloživih sredstava u budžetu, može biti realizovano između 15 i 18 letova. Takođe, spominje se i to da će biti procenjeno da li će se ovo proširiti i na druge nacionalnosti. Ta procena će biti urađena na osnovu i u saradnji sa lokalnim vlastima u oblastima gde borave migranti. Zahtev koji će Haićani morati da popune i overe u notariji, pored osnovnih ličnih podataka, sadrži i izjavu da nemaju zakonskih smetnji, kao i izjavu da dobrovoljno idu i da se u Čile neće vratiti narednih devet godina. Ukoliko su oženjeni, imaju porodicu i decu, odlazak mora biti grupni.

Sociokulturna organizacija Haićana u Čileu (OSCHEC) izrazila je zabrinutost zbog ovog plana, pogotovo zbog stavke da se ljudima zabranjuje povratak u Čile na devet godina. Predstavnik OSCHEC-a kritikovao je tu meru, navodeći kako bi to mogao biti „oblik deportacije, a ne dobre volje“, tvrdeći da se praćenjem migranata koji se nalaze u nerešenom boravišnom statusu, podstiče njihova želja za povratkom u domovinu. Ta specijalna kontrola je već počela, dodaje on, a prenosi list La Nacion.

Za sociologa i akademika Univerziteta u Čileu, Mariju Emiliju Tizju, plan koji promoviše Vlada nema ništa humanitarno, a zapravo je tajna deportacija. „Veoma upitna mera, rasistički program. Nije prioritet vlade da vrati osobu da joj bude bolje u svojoj zemlji, naprotiv, to je oblik deportacije potpuno prikriven“, ističe ona za Diario Uchile. Objašnjava da time vlast ne rešava problem integracije, već postoji diskriminacija haićanske zajednice.

„Moja očekivanja od ovog plana su prilično skeptična i njegov će uticaj biti marginalan“, kaže Tizju. U Španiji postoji sličan program za osobe iz Ekvadora, na snazi je već četiri godine, a i pored ekonomskih podsticaja, iz Španije se u Ekvador vratilo oko četiri hiljade ljudi, a procena je bila da će to učiniti 200 hiljada osoba. Taj plan je doživeo potpuni neuspeh, zaključuje ona.