Depresija, nemoć, bes: Zašto je frustracija zbog politike nultog kovida u Kini prerasla u proteste

Zbog toga što je bila zatvorenik u svom sopstvenom domu u Pekingu počela se da se oseća depresivno, nemoćno i besno.

“Dok sam bila zatvorena u kući za zapečaćenim vratima nisam imala motivaciju da bilo šta uradim. Nisam želela da radim, niti da učim. Ponekad bih samo ležala u krevetu i plakala”, priča za Gardijan ova dvadesetogodišnjakinja pod pseudonimom Viktorija Li.

Kako kaže, čak i dok nije bio na snazi potpuni lokdaun, drakonske restrikcije su uticale na njen normalan život.

Nakon što je jedan njen kolega dobio pozitivne rezultate na testiranju, Li je proglašena bliskim kontaktom i izgubila pravo na svoju zelenu zdravstvenu propusnicu na mesec dana, što znači da joj je bilo zabranjeno da boravi na javnim mestima.

“Bio mi je zabranjen ulaz u prodavnice i na pijacu. Nisam mogla da idem u kancelariju, što je loše uticalo na moj posao”, priseća se ona.

Čeznući za normalnim životom, Li je nedavno predala prijavu za emigraciju u Kanadu.

Dok politika nultog kovida koju vlada u Pekingu sprovodi gvozdenom šakom ulazi u treću godinu, Li je samo jedna od miliona ljudi širom Kine čije je strpljenje stiglo do krajnjih granica.

Pošto broj novozaraženih na dnevnom nivou stalno dostiže rekordne cifre, mnogi su počeli da se pitaju da li su prinuđeni da plaćaju visoku cenu zarad cilja koji je nemoguće dostići.

U sredu je nacionalna zdravstvena komisija prijavila 31.444 nova slučaja lokalnog prenosa zaraze, što je najveći broj na dnevnom nivou još od kada je virus korona prvi put otkriven u Vuhanu krajem 2019.

Iako je broj slučajeva u Kini nizak u poređenju sa ciframa na globalnom nivou, vlasti uporno institiraju na “ratu anihilacije” protiv virusa.

Kada su prošle sedmice prijavljeni prvi smrtni slučajevi od kovida u poslednih šest meseci, novi niz restrikcija je uveden širom zemlje.

Retki izlivi nezadovoljstva i besa u javnosti koji su se pojavljivali tokom protekle dve sedmice su najvidljiviji znaci duboke frustriranosti i skepticizma zbog beskrajnih zatvaranja, masovnih testiranja i karantina kojima su podvrgnuti ljudi u Kini.

U video snimcima koji su objavljeni na društvenim mrežama, vidi se kako ljudi u Urumćiju, glavnom gradu regiona Sijkjang, besno suočavaju sa zvaničnicima pošto je desetoro ljudi poginulo u požaru u jednom stanu u kojem su bili zatvoreni zbog lokdauna.

Protesti su zbog toga danas održani u Pekingu i drugim gradovima.

Hiljade radnika u jednoj fabrici za proizvodnju Eplovog Ajfona u centralnoj Kini su se prošle nedelje sukobile sa pripadnicima policije i srušile barikade.

Veliki talas nezadovoljstva i tuge na društvenim mrežama izazvala je nedavno smrt jedne četvoromesečne bebe čiji otac kaže da 12 sati nije mogla da dobije medicinsku pomoć zbog ograničenja koja su uvedena zbog kovida.

Bes je izazvala i smrt trogodišnjeg dečaka koji je preminuo od trovanja ugljen monoksidom zato što njegov otac nije mogao da ga odevede u bolnicu pošto su ga u tome sprečili službenici zaduženi za sprovođenje kovid pravila.

Jedna 32-godišnja majka dvoje dece je izvršila samoubistvo ovog meseca kada je testirana pozitivno na kovid i odvojena od svog supruga.

Novinski izveštaj o tome, koji je objavila ugledna medijska kuća Caixin, je veoma brzo izbrisan sa društvenih mreža.

Protesti zbog lokdauna su izbili jutros u Šangaju, na univerzitetima u Pekingu i drugim kineskim gradovima.

U Šangaju su posle protesta u zoru koje je policija rasterala biber sprejom ponovo izbili protesti popodne.

U ovom gradu su stotine demonstranata uzvikivale „Si Đinping ostavka“ i osuđivale Komunističku partiju Kine, što predstavlja retku demonstraciju neprijateljstva u ekonomskom centru zemlje prema predsedniku i vlastima.

Kako piše Gardijan, s obzirom na to da su male šanse da će vlasti uskoro ukinuti restriktivne mere, analitičari očekuju da protesti eskaliraiju, ali ističu i da sporadični izlivi nemira verovatno neće predstavljati pretnju za diktatorsku vlast koja ima moć da ih brzo uguši.

“Protesti su do sada bili uglavnom sporadični i neorganizovani. Ali, očekujem da će tenzije rasti, a niko ne može da predvidi kada će stvari eksplodirati”, kaže Viktorija Tinbor-Hui, profesor političkih nauka na Notr Dam univerzitetu u Indijani.

Čung Kim-vah, bivši profesor društvenih nauka na Politehničkom univerzitetu u Hongkongu, kaže da “protesti pokazuju da su ljudi izgubili strpljenje zbog nerazumnih kovid mera i preispituju njihovu efikasnost”, ali takođe napominje da neorganizovani protesti neće biti dovoljni da se ljudi suoče sa vladom.