Foto: EPA/VLADIMIR MASHATINVladimir Lenjin je jednom rekao: „Postoje decenije u kojima se ništa ne dešava, a postoje nedelje u kojima se dešavaju decenije“.
Ovo poslednje se čini da je sada slučaj u Rusiji, ukazuje Nil Hauer, bezbednosni analitičar iz Jermenije čiji se rad fokusira, između ostalog, na politiku, manjine i nasilje na Kavkazu u autorkom tekstu za asiatimes.com.
Posrnuća ruske invazije se nižu. Osim nesupeha na frontu ni mobilizacija ne ide po planu.
Dok su desetine hiljada muškaraca koji ispunjavaju uslove za regrutaciju preplavili zemlju, u nekim oblastima su izbili masovni protesti protiv regrutacije, uprkos ozbiljnim posledicama koje su pretile.
Centar ovih protesta je Severni Kavkaz, južni rub ruske imperije.
Ubrzo nakon Putinove mobilizacione deklaracije 21. septembra, počeli su da se pojavljuju video snimci na kojima se vidi da su muškarci okupljeni od strane službenika za regrutaciju nezadovoljni. Kao i do sada i novi regruti nesrazmerno su dolazili iz zaleđa zemlje: Dalekog istoka i republika etničkih manjina na Kavkazu i duž mongolske granice.
Protesti rastu
Ovi regioni su već činili okosnicu ruske “mobilizacije u senci“ tokom poslednjih šest meseci rata. Ruska vojska i privatni izvođači, kao što je Vagner grupa, uveliko su istraživali ove oblasti, nudeći visoke plate za ugovore.
Od zvanične mobilizacije, ovi napori su narasli: video snimci regrutskih kombija koji se voze kroz Derbent, treći grad u Dagestanu, koji pozivaju sve vojno sposobne muškarce da se odmah jave kancelariji za regrutaciju to potvrđuju.
Ali Severni Kavkaz nije mirno prihvatio relanost. Nekoliko dana nakon naredbe o mobilizaciji, širom Dagestana izbili su protesti, pozivajući meštane da se odupru kampanji.
Video snimci pokazuju kako žene vrište na oficire za regrutaciju da puste njihove muževe i sinove, a neke žene idu toliko daleko da su izjavile da je ovo „Putinov rat, a ne naš“ i da smo „mi (Rusija) napali Ukrajinu, a ne obrnuto“ što je izuzetno hrabar javni čin u Rusiji za 2022.
Drugi protesti su bili nasilniji: demonstranti koji su blokirali autoput u Hasavjurtu, drugom po veličini gradu u Dagestanu, morali su da budu razbijeni pucnjima iz vazduha.
Nedavna istorija Rusije pokazuje koliko je ovaj trenutak opasan po Putina.
Ruski predsednik je svoj mandat započeo invazijom na Čečeniju, vraćajući vlast Moskve u region, koristeći brutalne taktike koje se sada ponavljaju u Ukrajini. Putin se tada uključio u borbu sa sve većom pobunom širom Severnog Kavkaza.
Bilo je potrebno više od 15 godina zajedničkih napora ruskih službi bezbednosti da slome pobunu.
Depresivni region
Iako su Dagestan, Čečenija i druga područja Severnog Kavkaza možda bili nasilno potisnuti, društveno-ekonomski problemi koji su doveli do popularnosti pobune nikada nisu rešeni.
Svih sedam etničkih republika koje čine ruski Severni Kavkaz pate od teške ekonomske depresije: razvoj je oskudan i nedosledan, pronalaženje pristojnog posla je gotovo nemoguće, a federalna sredstva koja subvencionišu region uglavnom su iscrpljena od strane korumpiranih zvaničnika.
Ljudi na Severnom Kavkazu su mete duboko ukorenjenog rasizma unutar ruskog društva (a posebno ruske vlade i organa bezbednosti). Otuđeni su i getoizovani čak i kada se presele u Moskvu, Krasnodar ili negde drugde u potrazi za mogućnostima za posao.
Dodajte u novu stvarnost da je država sada aktivno opasna po nečije fizičko blagostanje, i sada imate sve elemente koji su prvobitnu pobunu učinili tako privlačnom za nezadovoljno stanovništvo.
Iako ova pitanja muče region u celini, nigde nisu tako akutna kao u Čečeniji.
Republika je dobila najfaustovskiju pogodbu od svih, pošto je Putin sklopio jednostavan dogovor sa čečenskim šefom: uzmite vladin novac i ostanite mirni na sve moguće načine.
Ramzan Kadirov, koji vlada Čečenijom po ovom aranžmanu skoro dve decenije, moćan je čovek čija surovost gotovo da nema granica, a on je mučio i pogubio svoju teritoriju u poslušnost.
Čak i ovde, međutim, počinju da se pojavljuju pukotine: oko 100 Čečenki demonstriralo je u centru Groznog protiv mobilizacije, prvog otvorenog protesta u celom Kadirovljevom mandatu.
Svi su oni brzo uhapšeni (a njihovi muževi i sinovi poslati da služe u Ukrajini), ali je i sam Kadirov bio primoran da negira da njegova vlada sprovodi mobilizaciju, iako to nastavlja.
Tinjajuća katastrofa
U međuvremenu, u samoj Ukrajini, proukrajinske čečenske formacije najavile su da nameravaju da vrate borbu kući nakon što Rusija bude proterana sa ukrajinske teritorije. Čečenski status kao „najmirnijeg regiona Rusije“, kako Kadirov voli da se hvali, sve se više drma.
Sve ovo za Putina predstavlja tinjajuću katastrofu. Čak i drugi osećaju miris krvi u vodi.
U obraćanju 30. septembra, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, stojeći ispred statue antiruskog dagestanskog vojskovođe imama Šamila iz 19. veka, pozvao je severnokavkazce da se odupru i da „ne ginu za Putinov imperijalni rat“.
Posebno među Čečenima, jedva da se sreće pripadnik te nacije koji ne veruje da je treći čečenski rat (kada su Putin i Kadirov dovoljno slabi) na pomolu.
Severni Kavkaz je mesto gde je Putin započeo i učvrstio svoju vladavinu Rusijom. Bilo bi prikladno mesto na kojem će doći do raspleta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
