foto EPA-EFE/CLEMENS BILANFrancuska desnica koja je dugo dominirala političkom scenom u zemlji, mogla bi da igra ključnu ulogu u narednom petogodišnjem mandatu predsednika Emanuela Makron (Emmanuel Macron) ukoliko njegova centristička koalicija ne osvoji apsolutnu većinu posle drugog kruga parlamentarnih izbora zakazanog za nedelju.
Naslednik degolizma, desničarska stranka Republikanci (Les Republicains) osvojila je 11,3 odsto glasova u prvom krugu parlamentarnih izbora, i stigla četvrta posle Makronove koalicije Zajedno (Ensemble), levičarskog saveza na čelu sa liderom radikalne levice Žan-Likom Melanšonom (Jean-Luc Melenchon) i ekstremno desničarskog Nacionalnog okupljanja (RN) liderke Marin Le Pen (Marine).
Stručnjaci smatraju da bi Republikanci, stranka koju su nekada vodili bivši predsednici Francuske Nikola Sarkozy (Nicolas Sarkozy) i pokojni Žak Širak (Jacques Chirac), mogla da zauzme stratešku poziciju ako Makronovi centristi ne osvoje apsolutnu većinu od najmanje 289 od 577 poslaničkih mesta.
„U slučaju relativne većine, desnica bi mogla da ima kontrolu nad sudbinom petogodišnjeg mandata Emanuela Makrona, u svakom slučaju njegove parlamentarne većine“, ocenio je stručnjak Frederik Dabi (Frederic) iz instituta Ifop.
Melanšon sa svoje strane ove nedelje pokušava da ubedi svoje biračko telo da izadje na izbore zbog velike uzdržanosti u prvom krugu glasanja održanom prošle nedelje.
Lider radikalne levice (70) koji je osvojio treće mesto u prvom krugu predsedničkih izbora u aprilu, želi da predstavi parlamentarne izbore kao treći krug predsedničkih. Njegova koalicija nazvana „Nova narodna ekološka i socijalna unija“ (Nupes) okuplja socijaliste, komuniste, ekologe i Melanšonovu stranku Nepokorena Francuska.
Do dolaska Makrona na vlasti 2017. godine, levica i desnica kao tradicionalne stranke, smenjivale su se na vlasti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
