Desničar Kast i levičar Borić u drugom krugu predsedničkih izbora u Čileu 1Gabriel Borić Foto: Beta/AP/Andres Poblete

Desničar Hose Antonio Kast, poznat po branjenju nekadašnje vojne diktature u Čileu, osvojio je najviše glasova na jučerašnjim predsedničkim izborima, ali nedovoljno za pobedu.

Kast je dobio 28 odsto glasova, a protivnik u drugom krugu biće mu bivši studentski lider, levičar Gabrijel Borić za koga je glasalo 26 odsto izašlih birača.

Žestoka predizborna kampanja ogolila je duboke socijalne tenzije u najnaprednijoj ekonomiji Latinske Amerike.

Kast je noćas pojačao krajnje desnu retoriku, rekavši da će drugi krug izbora 19. decembra biti izbor izmedju „komunizma i slobode“.

Za Borića je rekao da je marioneta Komunističke partije Čilea koji bi pomilovao „teroriste“, bio blag prema zločincima i dodatno doprineo nestabilnosti u zemlji, nedavno pogodjenoj nasilnim protestima siromašnih slojeva. Komunisti su deo široke koalicije koja podržava Borića.

„Ne želimo da idemo putem Venecuele i Kube. Želimo razvijenu zemlju, ka čemu smo i išli dok nas nasilje i pandemija nisu brutalno nisu zaustavili“, kazao je Kast.

Kast, 55-godišnji kandidat nove Republikanske partije, rimokatolik i otac devetoro dece, poznat je po retorici podela, zalaganju za konzervativne vrednosti i po napadima na migrante koje krivi za zločine.

Mnogi ga poistovećuju sa predsednikom Brazila Žairom Bolsonarom i bivšim američkim predsednikom Donaldom Trampom.

Za razliku od Kasta, Borić se uzdržao od napada na glavnog protivkandidata, pozivajući pristalice da uoči drugog kruga ubede birače drugih kandidata da je on najbolje rešenje za šefa države.

„Naš krstaški rat je da nada pobedi strah. Naša dužnost danas je da ubedimo druge da nudimo najbolji put do pravednije zemlje“, rekao je Borić sa maskom na licu u rodnom gradu u regionu Patagonija.

Ako u drugom krugu pobedi 35-godišnji Borić, čiji otac ima hrvatsko poreklo, postaće najmladji predsednik Čilea u modernoj istoriji.

Borić obećava povećanje poreza za „ultra bogate“ sa ciljem proširenja obima socijalnih službi i jačanja zaštite životne sredine.

Obećao je i da će ukinuti privatni penzijski sistem, jedan od stubova neoliberalnih reformi koje je sprovela vojna hunta u vreme diktature Augusta Pinočea, od 1973. do 1990. godine.

Treće mesto je zauzeo kandidat desnog centra Sebastijan Sičel (Sichel), sa oko 12 odsto glasova.

On je rekao da ni pod kojim uslovima ne bi glasao za kandidata levice, misleći na Borića.

Nešto manje glasova od Sičela osvojila je Jasna Provoste, koja je pristalicama na levom centru poručila da nikada ne bi mogla da bude neutralna prema „fašističkom duhu koji Kast predstavlja“.

Pobednik izbora će pred sobom imati krupne izazove, nakon nekoliko decenija liberalnih reformi tokom kojih je Pinočeov ekonomski model uglavnom ostao netaknut.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari