Destinacija sunca i mora plus

„Po broju dolazaka je prošla godina bila najbolja do sada, sa 3.186.531 stranim gostom i u poređenju sa 2.659.405 u 2015, povećanje je gotovo 20 odsto“, istakao je ambasador u izlaganju na Visokoj turističkoj školi (VTŠ) u Beogradu.

Elijadis smatra da će prošlogodišnja turistička sezona, sudeći po dolascima na ostrvo u aprilu i prva četiri meseca 2017, biti značajno premašena. „U aprilu je zabeležen rast od 27 odsto, sa 286.331 dolazaka u odnosu na isti mesec prošle godine kada je bilo 225.575 stranih gostiju. U prva četiri meseca ove godine broj posetilaca je 572.024, što je povećanje od 20 odsto u poređenju sa istim periodom 2016“, naveo je ambasador.

Prema podacima World Travel and Tourism Council-a, glavni izvor u turizmu Kipra su inostrani gosti, koji su obezbedili preko 2,5 milijardi evra tokom 2016. Očekivanja za 2027. godinu su preko 4,7 miliona turista, sa potrošnjom od 3,8 milijardi evra. Primarni motiv dolaska 92,2 posto gostiju je odmor, dok poslovna putovanja obuhvataju 7,8 odsto.

Treba imati u vidu da Kipar ima oko 800.000 stanovnika. Na svakog Kipranina dolaze četiri strana gosta!

Ambasador Elijadis je istakao da je turizam veoma važan za kiparsku ekonomiju i prihodi od tog sektora dostižu oko 13 odsto ukupnog društvenog proizvoda (BDP) države. „Turizam je pomogao ekonomiji Kipra da se oporavi posle krize iz 2013. koju su obeležili zatvaranje jedne od najvećih banaka, kao i mnogih privatnih preduzeća, a hiljade Kiprana ostalo bez radnih mesta“, rekao je ambasador.

Doros Georgijadis, iz Odeljenja za marketing Turističke organizacije Kipra (CTO), kazao je da posle teških vremena turistička industrija poslednje dve godine doživljava „bum“. „Zahvaljujući tome gotovo da smo uspeli da se izvučemo iz krize i sada se nalazimo na putu razvoja“, rekao je Georgijadis u razgovoru za Danas.

„U turizmu smo imali drugu rekordnu godinu zaredom. Veoma verovatno, ove sezone ćemo zabeležiti 3,3 do 3,5 miliona dolazaka, što je ravno čudu ukoliko imate u vidu veličinu Kipra i broj stanovnika. Računa se da je indirektan doprinos turizma ekonomiji preko 20 odsto,“ naveo je Georgijadis.

Turizam je „teška industrija“ Kipra, ravnopravno sa finansijskim uslugama i nekretninama. Generisao je 26.500 radnih mesta tokom 2016. a sa širim efektima, 80.500. Ovaj broj će, očekuje se, u narednih 10 godina premašiti 100.000.

„Uradili smo mnogo stvari, ali su nam i drugi faktori, spoljni, pomogli. Očekivali smo da ćemo postići ove rezultate, dve do tri godine kasnije. No, situacija sa kojom se suočavaju destinacije, uglavnom u islamskim zemljama, na njihovu žalost, radila je u našu korist… Turizam je uvek zavisio i zavisiće od spoljašnjih faktora. Ne govorim samo o terorizmu i ratovima, već i o fizičkim fenomenima, erupcijama vulkana, klimatskim promenama. Sve to iz godine u godinu značajno utiče na odluku gde ići na odmor,“ objasnio je Georgijadis.

Po zvaničniku CTO, poslednjih pet, deset godina Kipar je u sezoni uvek „pun“. „Odavno smo uvideli važnost produženja trajanja sezone i odlučili da investiramo u razvoj tzv. specijalnih oblika turizma. Sada su razvijeni golf, banje, verski turizam, sportski… Mislili smo na sve druge vidove ove grane koje bi goste mogle da zainteresuju“, naveo je on.

Georgijadis tvrdi da će Kipar uvek biti sunčana i morska destinacija. „Ne želimo da budemo ‘broj 1’ u sportskom turizmu, ali nastojimo da svima koji dolaze na Kipar ponudimo mogućnost da uživaju u svojim strastima tokom odmora. Pokušavamo da razvijamo ‘dodatne stvari’, jer je Kipar ‘destinacija sunca i mora plus’. Snažno radimo na ovom ‘plus'“, izneo je predstavnik CTO.

Vlasti, takođe, podstiču hotele da ulažu u novine, da tokom zime grade bazene sa grejanjem ili proširuju pokrivene površine. „Poslednjih godina van sezone hotelska industrija na Kipru je kao veliko gradilište. Svi renoviraju i naporno rade da bi bili spremni za novu eru u koju ulazimo“, kazao je Georgijadis.

On kaže da je plan za doglednu budućnost – ostvariti veće brojke van sezone i povećati kapacitete radi još boljih rezultata tokom leta. „Razvoj proizvoda je uvek u toku i kad god osetimo da je spreman, tada je bitno promovisati ga na pravi način u inostranstvu, na tržištu. Mislim da uspevamo u tome“ rekao je on.

„Naša uloga u novom strateškom zadatku jeste da do 2030. dostignemo pet miliona dolazaka. To neće biti lako, znamo da nije dovoljno razvijati samo vansezonske aktivnosti“, naveo je Georgijadis.

Ispod očekivanja

Kipar je popularno odredište i za turiste iz Srbije. Oni se svaki put kada posete ostrvo, osećaju kao kod kuće, zahvaljujući bliskim vezama i zato što pripadnici oba naroda lako mogu da komuniciraju na engleskom jeziku, kaže ambasador Konstantinos Eiijadis. „S obzirom na odlične odnose između Kipra i Srbije i istinsko prijateljstvo, bio sam iznenađen, kada sam stigao u Beograd pre 20 meseci, i video da je protok turista među našim zemljama bio prilično nizak i potpuno u neskladu sa našim snažnim i prijateljskim vezama“, primetio je ambasador. Mada je broj turista iz Srbije na Kipru upetostručen u poslednje četiri godine, sa oko 2.400 u 2013. na preko 12.000 prošle godine, a broj kiparskih turista u Srbiji sa oko 8.000 u 2014. na oko 10.000 u 2016, Elijadis je ocenio da su „ove brojke i dalje ispod očekivanih.“

Jugoslovenski đak

Panikos Muzuridis, direktor putničke agencije Dionisos iz Limasola čija kompanija zastupa 14 od ukupno 15 turoperatera iz Srbije koji imaju program za Kipar, kaže da oni dovode većinu turista iz Srbije, ali da su, na žalost, već puni. „Od aprila do oktobra svi hoteli na Kipru su krcati. Turisti iz Srbije su „last minute“ pa ne možemo da nađemo krevete“, opisao je situaciju Muzurides, inače „jugoslovenski đak“ koji je pre 40 godina studirao turizam u Dubrovniku i praktikovao ga u Novom Sadu i Beogradu.

Srbi kasne

Georgijadis iz CTO potvrđuje da je jedan od najvećih problema kasni buking turista iz Srbije. „Britanski i nemački turoperatori rezervišu godinu dana unapred. Sada kontaktiramo za leto 2018. Ruski turoperatori, to čine od marta do novembra, kako bi osigurali da ne ostanu bez smeštaja naredne sezone…. Srbi bi mogli da nastoje da deluju brže i ranije.“