Detaljne analize rata: Koliko ljudi su izgubili Ukrajinci, a koliko Rusi? 1Foto: Shutterstock/Sharomka

Kako se bližimo godišnjici početka totalnog rata u Ukrajini, najvažnije i daleko najteže pitanje je, naravno, kako će se ovaj rat završiti.

Međutim, po značaju, nijedno drugo pitanje ne zaostaje daleko, koje je bar posredno povezano sa prvim – koliko je ruska strana do sada imala gubitaka, a koliko ukrajinska.

Odnos snaga i kapacitet za nastavak rata, posebno za nove ofanzive kakve je Ukrajina najavila, a Rusija je, izgleda, već počela, umnogome zavise od gubitaka koje su do sada imali. Istina, ove gubitke donekle mogu nadoknaditi mobilisane snage – ako su adekvatno obučene i opremljene, naravno, što je retko slučaj, bar na ruskoj strani, piše IndexHR.

I dok ukrajinska vojska ne objavljuje zvanične brojke sopstvenih gubitaka, rusko Ministarstvo odbrane je poslednji put objavilo takve podatke 21. septembra – 5.937 poginulih ruskih vojnika, što je neuporedivo manji broj od svih ostalih relevantnih procena. Zatim su izneli svoju procenu poginulih ukrajinskih vojnika – 61.207.

Savetnik ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog Mihajlo Podoljak izneo je 27. decembra 2022. nezvaničnu i prilično nejasnu procenu od „10 do 13 hiljada“ poginulih ukrajinskih vojnika. A to je, po svemu sudeći, jednostavno bio odgovor na mnogo veće brojke koje su predstavili saveznici Ukrajine poput SAD.

Što se tiče neprijateljskih gubitaka, procene sa obe strane moraju se uzeti sa zrnom skepticizma, pošto obe strane imaju interes da naduvaju takve brojke kao deo informacionog rata.

Britansko Ministarstvo odbrane: 40-60 hiljada poginulih, 175-200 hiljada ukupnih gubitaka

Britansko ministarstvo odbrane objavilo je u petak svoju novu procenu vojnih obaveštajnih podataka o ruskim gubicima: verovatno između 40.000 i 60.000 ubijenih, od ukupno 175.000-200.000 žrtava. Po pravilu su ranjeni, nestali i zarobljenici uračunati u stradale, a prema ovoj proceni ima ih 3-4 puta više nego mrtvih.

„Stopa žrtava u Rusiji značajno je porasla od septembra 2022. godine kada je uvedena ’delimična mobilizacija‘“, ističe britansko ministarstvo.

„Prema savremenim standardima, ove brojke predstavljaju visok odnos poginulog i ranjenog osoblja. To je gotovo sigurno zbog izuzetno rudimentarne medicinske nege za većinu (ruskih) snaga“, dodaje se u njihovom izveštaju.

U izveštaju ranije ove nedelje, oni su primetili da Rusi „verovatno imaju najveću stopu žrtava od prve nedelje rata“.

Posebno je interesantna njihova procena da Vagnerova plaćenička grupa, koja je regrutovala i poslala na front „veliki broj osuđenika-novaka”, verovatno ima „stradavanje i do 50%” – odnosno da je izgubila 50% ljudi koje je poslala na front.

Poređenja radi, sovjetska armija je za deset godina rata u Avganistanu (1979-1989) imala oko 15.000 poginulih vojnika, iako je to zvanična brojka SSSR-a, koja bi mogla biti niža od stvarnog.

Ukrajina: Eliminisali smo 141 hiljadu ruskih vojnika

Britanska procena je, međutim, daleko manja od zvanične ukrajinske procene o više od 141.000 „eliminisanih“ ili ruskih vojnika. Termin je, doduše, donekle dvosmislen, ali se generalno smatra da se odnosi samo na vojnike koji su ubijeni.

Norveška ocena, koju je krajem januara lokalnoj televiziji izneo načelnik Generalštaba norveških oružanih snaga Eirik Kristofersen, slična je britanskoj.

Norveška: Rusija ima oko 180 hiljada mrtvih i ranjenih, Ukrajina oko 100

„Ruski gubici su blizu 180.000 mrtvih i ranjenih vojnika“, rekao je on i dodao da su „ukrajinski gubici verovatno više od 100.000 mrtvih i ranjenih“, zajedno sa „oko 30.000 mrtvih (ukrajinskih) civila“.

Ali Kristofersen je istovremeno upozorio da je, uprkos velikim gubicima, „Rusija sposobna da nastavi (ovaj rat) dugo vremena“, napominjući da Moskva ima kapacitete za mobilizaciju i proizvodnju naoružanja. Kasnije je za Njujork tajms prokomentarisao da je bilo „mnogo neizvesnosti u vezi sa ovim brojevima, jer niko u ovom trenutku ne može dati dobar pregled“.

Agencija Frans pres piše da drugi zapadni izvori procenjuju da je rat prouzrokovao 150.000 žrtava na obe strane. I zaista, vojna groblja puna ukrajinskih zastava koja se mogu videti na svim krajevima ove ratom razorene zemlje svedoče o strašnim gubicima.

Slično je, doduše, i u Rusiji, posebno sa grobljima nesrećnih mobilisanih vojnika i zatvorenika koje je regrutovao Vagnerov šef Jevgenij Prigožin. Obećavao im je slobodu ako prežive šest meseci rata, ali im nije dao do znanja koliko su male šanse za preživljavanje uz samoubilačke taktike uzastopnih „ljudskih talasa” koje je koristio njegov „orkestar”.

Što se tiče civila, Ujedinjene nacije su krajem januara iznele procenu od 18.000 ukrajinskih civila ubijenih od 24. februara, ali su priznale da je stvarna cifra verovatno mnogo veća. Zapadni izvori veruju da je ukupan broj poginulih civila od 30.000 do 40.000, prenosi AFP.

General Mili u novembru: Obe strane imaju više od 100 hiljada mrtvih i ranjenih

SAD su do sada davale samo nezvanične procene gubitaka obe strane, od kojih je poslednju u novembru izneo predsednik Združenog generalštaba Oružanih snaga SAD Mark Mili. On je naveo da ruska vojska ima više od 100.000 mrtvih i ranjenih i da „verovatno“ postoji slična situacija i na ukrajinskoj strani. On je takođe dao procenu od 40.000 ubijenih civila.

Moguće je da je upravo ova nezvanična ocena izvor nesporazuma, odnosno povod za izjavu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da je „poginulo više od 100 hiljada ukrajinskih vojnika”.

K je naknadno montirala snimak ovog govora Fon der Lajen od 30. novembra i iz njega uklonila spornu tvrdnju o gubicima, što je ekspresno izazvalo teorije zavere o zataškavanju „prave istine“ o ukrajinskim gubicima i globalnom ratu. Ali, kako je objasnila EK, razlog je to što je predstavljeni broj pogrešno predstavljen jer je trebalo da uključuje i ranjene i mrtve.

Američki zvaničnici: Ruski gubici se približavaju 200.000

Ali Milijeva procena je već ozbiljno zastarela, s obzirom na neverovatan tempo gubitaka – posebno na ruskoj strani. Kako su za Njujork tajms rekli neimenovani američki i drugi zapadni zvaničnici, broj mrtvih i ranjenih ruskih vojnika u Ukrajini već se „približava 200.000“.

„Iako zvaničnici upozoravaju da su procene žrtava izuzetno teške, posebno zato što se veruje da Moskva rutinski umanjuje svoje mrtve i povređene vojnike, kažu da je pokolj izazvan borbama u i oko gradova Bahmut i Soledar na istoku Ukrajine doprineo već velikom broju žrtava. “, piše NIT.

Očajni da konačno ostvare veliku pobedu na bojnom polju i zauzmu Bahmuta, što im je neizostavan prvi korak ako žele da osvoje ostatak Donbasa, vojska i komanda Vagnera rasipaju pomenute loše obučene regrute i zarobljenike kao topovsko meso, bacajući njih na ukrajinskim šančevima i utvrđenjima. Rezultat je, potvrđuju američki zvaničnici, stotine poginulih ili ranjenih vojnika dnevno.

Što se tiče gubitaka na ukrajinskoj strani, zvaničnici kažu za NIT da ih je takođe teško utvrditi, ali da Bahmut povremeno ima i stotine ranjenih ili ubijenih dnevno.

Tome, dodaju, doprinosi i odluka ukrajinske komande da bolje obučene snage drži u rezervi kako bi ih sačuvala, dok se manje pripremljene snage, poput onih u jedinicama teritorijalne odbrane, zadržavaju na frontu. liniju i snosi teret granatiranja.
BBC Rusija: Ruski gubici najmanje 133 hiljade

Na tajnom sastanku krajem januara i nemačka obaveštajna služba BND izrazila je zabrinutost poslanicima Bundestaga jer ukrajinska vojska „trenutno svakodnevno gubi trocifreni broj vojnika“ u bici za Bahmut, kako je saopšteno. bi Spiegel. A BND je upozorio da je ruska vojska, s druge strane, potpuno ravnodušna prema sopstvenim visokim gubicima.

Prema rečima Selest Valander, pomoćnice američkog sekretara za odbranu, Pentagon procenjuje da je Rusija poslala čak 80 odsto svojih kopnenih snaga u Ukrajinu i da su te snage „značajno degradirane” u poslednjih godinu dana. Međunarodni institut za strateške studije (IISS) procenjuje da su izgubili oko 40% svog aktivnog tenkovskog arsenala (sa 2.927 na 1.800).

Zanimljivo je da su Ukrajinci, prema ovom izveštaju, zapravo povećali broj upotrebljivih tenkova sa 858 na 953 jer su uspeli da zarobe oko 500 ruskih tenkova i tako nadoknade sopstvene gubitke.

Bi-Bi-Si Rusija je, pak, u analizi javno dostupnih podataka koju je sproveo sa nezavisnim ruskim portalom Mediazona, identifikovao i potvrdio smrt 14.000 ruskih vojnika u Ukrajini. Ovaj broj je daleko manji od gornjih procena, ali sami autori napominju da su se „oslonili samo na potvrđene izveštaje o smrti, tako da prikupljeni podaci ne odražavaju stvarni nivo žrtava” i da je taj broj „najmanje 40-60% niže“ od stvarnog.

„Ukupni nenadoknadivi gubici Rusije (to jest, broj onih koji su van mašine zbog povreda, smrti ili nestalih) mogli bi da budu najmanje 133 hiljade ljudi“, zaključuje Bi-Bi-Si i dodaje da su ruski gubici u poslednje dve nedelje pet puta veći od proseka.

NATO: Rusi gube 2.000 vojnika na svakih 100 metara koje dobiju

Uz to, može se dodati da veliki broj tela poginulih ruskih vojnika nije i neće biti vraćen u domovinu. Ukrajinci često svedoče da ruske snage jednostavno ostavljaju tela poginulih drugova, a ukrajinski Generalštab je ove nedelje saopštio da se tela ruskih vojnika masovno kremiraju na okupiranom Krimu.

Neverovatna spremnost ruske komande da žrtvuje sopstvene vojnike najjasnije se vidi, osim Bahmuta, poslednjih nedelja oko grada Vuhledara. Ruski pokušaj da iznenade grad je neslavno propao, ali uprkos ogromnim gubicima oni nastavljaju da napadaju.

Portparol ukrajinske vojske Aleksij Dmitraškivski ocenio je za Politiko da je u tim napadima možda uništena cela elitna 155. brigada marinske pešadije, sa oko 5.000 ljudi i najmanje 130 komada teškog naoružanja, uključujući 36 tenkova.

Najindikativnija – i najšokantnija – slika ruskih gubitaka možda je ona koju je u petak objavio londonski Tajms. Pozivajući se na izveštaj obaveštajnih službi članica NATO-a, koji je predstavljen na poslednjem sastanku alijanse, Tajms piše da su Rusi nedavno izgubili najmanje dve hiljade vojnika na svakih 100 metara teritorije koju uspeju da osvoje u istočnoj Ukrajini. .

Čak i ako taj broj uključuje ranjenike, to je jednostavno zapanjujući gubitak života kakvog nismo videli verovatno od Drugog svetskog rata – kada je Crvena armija napala na sličan način.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari