Dete u borbi za spas planete

Među najnovijim priznanjima koja je ova švedska tinejdžerka i aktivistkinja u borbi protiv klimatskih promena dobila jeste titula Ličnost godine časopisa Tajm za 2019. Ona je najmlađi dobitnik ovog priznanja koje se dodeljuje već 92 godine.

„NJen glas se najdalje čuje kada govori o problemima sa kojim se planeta ove godine suočila, a i učestvovala je u stvaranju svetskog pokreta“, rekao je glavni urednik Tajma Edvard Felsental.

Našla se i na 16. mestu liste 100 najmoćnijih žena sveta američkog poslovnog magazina Forbs, takođe kao najmlađa žena koja je ikad dospela na ovu listu.

Greta je u oktobru ove godine odbila nagradu Nordijskog saveta za zaštitu životne sredine, kao i novac koji se dodeljuje dobitnicima, rekavši da „klimatskom pokretu nije potrebno više nagrada“ i da „političari i moćnici“ moraju da „slušaju šta naučnici govore“.

Zahvalila je na ponudi rekavši da je za nju to „velika čast“, ali nije želela da prihvati 46.000 evra. Tunberg se našla i među dobitnicima ovogodišnjeg „alternativnog Nobela“, nagrade Rajt lajvlihud, zbog svojih „nadahnutih zahteva za hitnu akciju protiv klimatskih promena, koji su zasnovani na naučnim činjenicama“.

sim toga, nominovana je za Nobelovu nagradu za mir koja je ove godine ipak otišla u ruke premijera Etiopije Abija Ahmeda. NJu su za priznanje predložila trojica poslanika u norveškoj skupštini.

Greta Tintin Eleonora Ernman Tunberg 3. januara puni 17 godina. Postala je planetarno poznata već sa 15 godina jer je u avgustu 2018. počela svakog petka da beži iz škole i ispred švedskog parlamenta protestuje protiv klimatskih promena sa transparentom „Školski štrajk za klimu“.

NJen primer sledili su vršnjaci širom sveta i tako je nastao globalni pokret „Petkom za budućnost“.

Odlučila je da ne leti više avionom. Postala je veganka i ubedila je roditelje da prestanu da jedu meso. Od tada, ona se obratila šefovima država u Ujedinjenim nacijama, srela se sa papom Franjom, više puta se sukobila sa američkim predsednikom Donaldom Trampom i inspirisala četiri miliona ljudi da joj se pridruže u protestima protiv klimatskih promena 20. septembra 2019. godine, na najvećim klimatskim demonstracijama u istoriji.

Svetsku pažnju Greta je privukla vatrenim govorom na samitu UN o klimatskim promenama u septembru, pošto je iz Engleske uplovila u NJujork u čamcu na solarni pogon.

„Sve ovo je pogrešno, ne bi trebalo da sam ovde, već u školi na drugoj strani okeana. Ukrali ste mi snove i detinjstvo praznim pričama“, poručila je Greta svetskim liderima u govoru ispred UN, koji se velikom brzinom proširio svim društvenim mrežama i dodala da „zbog njihovih praznih reči planeta umire“.

Jednako snažnu poruku moćnicima uputila je i u januaru iz Davosa.

„Želim da paničite. Želim da osećate strah koji ja osećam svaki dan. I onda želim da delujete“, rekla je Tunberg na godišnjoj konvenciji izvršnih direktora i svetskih lidera na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

Veoma brzo Greta Tunberg je proglašena „ikonom aktivizma“ i „klimatskom ratnicom“, koja diskutuje rame uz rame sa vodećim stručnjacima, ali su se pojavila i pitanja „ko profitira“ od njenog angažovanja i tvrdnje da njom „manipuliše pohlepna majka i stručnjak za PR“.

Dežurni skeptici odgovor su potražili u njenom porodičnom stablu. Gretina majka je operska pevačica i učesnica Evrovizije Malena Ernman, a otac glumac Svante Tunberg.

Greta je ispričala da je sa osam godina prvi put saznala za klimatske promene i tada pitala „zašto odrasli to ne shvataju ozbiljno“. Navodno, to je bio jedan od faktora koji su doveli do toga da sa 11 godina oboli od depresije. Prestala je da jede, ide u školu i govori sa svima osim sa članovima porodice i nastavnikom.

Tada je utvrđeno da ima Aspergerov sindrom (oblik autizma), opsesivno kompulzivni poremećaj i selektivni mutizam, što, prema njenom objašnjenju, znači da „govori samo kada oseća da je to potrebno“ i da je shvatila da „mora da govori o klimatskim promenama“. Gretini roditelji su navodno odustali od svojih karijera kako bi brinuli o njoj i njenoj sestri Beti, koja takođe boluje od Aspergerovog sindroma i opsesivno kompulzivnog poremećaja.

Kada je Greta započela proteste ispred švedskog parlamenta, PR stručnjak i aktivista za zaštitu životne sredine Ingmar Rentog na svom Fejsbuk profilu objavio je njenu fotografiju. Priču je preuzeo lokalni list, stigla je i do svetskih medija, a istovremeno su krenule i prve optužbe protiv Gretine majke Malene da je, uz pomoć Rentoga, osmislila kampanju kako bi promovisala knjigu o borbi svoje ćerke sa brojnim dijagnozama.

Britanski magazin Stendpoint objavio je da Rentog nije slučajno naleteo na Gretin štrajk, već po dogovoru sa njenom majkom. Kao jedan od „dokaza“ ove teorije poslužio je i podatak da je vrednost Rentogove zelene kompanije „Nemamo vremena“ skočila na više od milion dolara čim se Greta pridružila njenom odboru za mlade.

Iako se kasnije Greta povukla iz odbora, u javnosti su sevale optužbe da je njena majka „shvatila da korist koju može da ima od slave svoje ćerke prevazilazi promociju knjige“.

I nemački mediji su pomno pratili Gretin uspon u vrh svetske popularnosti.

Tako je Dojče vele primetio da ona ima „izražene zajedničke osobine sa populistima“ – da „savršeno pojednostavljuje komplikovanu problematiku i deli društvo“.

„Uvek isti stereotipi: s jedne strane je društvo odraslih koji uništavaju klimu i život, s druge strane mladi ljudi koji se brinu za budućnost, iako žive u bogatim industrijskim zemljama. NJima nije bitno da odvagaju različite interese. Greta i njen pokret su nova verzija populizma. Svet je podeljen na crno i belo, dobro i zlo, mlade i stare“, pisao je nemački list Rojtlinger general ancajger, a preneo Dojče vele.

Različite teorije zavere i kontroverze koje su kružile o Greti Tunberg dovele su do toliko učestalih pretnji smrću njoj i njenoj porodici da je ona često u pratnji policije. Ipak, Greta pretnje vidi kao pozitivan znak. Za nju su one dokaz da je, kako kaže, „njen aktivizam odgovorne pogodio u živac, pa su nervozni“.

Osim toga, ona tvrdi da joj Aspergerov sindrom „omogućava da bolje sagleda stvari“ i da bude drugačija. „Da sam kao svi drugi, ne bih počela školske proteste“, zaključila je Greta.

Kao Jovanka Orleanka

Kada je neko poznat širom sveta, a pritom još i obeležen kao različit i drugačiji, kao što je slučaj sa Gretom Tunberg, to najčešće izaziva oprečne reakcije, ponekad kontradiktorne do apsurda. Tako ju je, s jedne strane, kanadska pesnikinja i spisateljica Margaret Atvud uporedila sa Jovankom Orleankom, a leksikografi u rečniku Kolins su Gretinu pionirsku ideju „klimatski štrajk“ proglasili za reč godine. S druge strane, to što je Tajm proglasio nju za ličnost godine toliko je razbesnelo američkog predsednika Donalda Trampa, da je sliku sa naslovne strane ovog magazina u fotošopu obradio tako da je na njeno telo stavio svoju glavu i to upotrebio u svojoj predizbornoj kampanji, poručivši da bi ona trebalo da „ohladi“ i da „poradi na kontroli besa“.