Devet američkih država će u novembru glasati i o abortusu – hoće li to odlučiti pobednika?

Ovo pitanje može biti posebno uticajno posle odluke Vrhovnog suda iz 2022. kojom se ukida federalna zaštita prava na abortus i državama daje ovlašćenje da o tom pravu odlučuju.

„Ova godina je test kako će ta odluka Vrhovnog suda zapravo uticati na kandidate“, kaže Kris Melodi Filds Figueredo, direktorka centra Ballot Initiative Strategy. „Takođe je važno i ko će od kandidata eksploatisati to pitanje“.

Birači u devet saveznih država izjašnjavaće se o unošenju prava na abortus u državne ustave, ali i o zakonima koji to pravo ograničavaju. Na primer, u Nebraski će birači glasati i o predlogu kojim se zabranjuje većina abortusa posle 12 nedelja.

Abortus će, kako se očekuje, biti pitanje koje bi moglo da utiče na rezultat kandidata, ali neće biti i jedino o kojem će se glasači izjašnjavati. U 41 državi građani će glasati o više od 140 predloga, među kojima su i legalizacija marihuane, imigracija, izborne procedure, sportsko klađenje, minimalac i slično.

Od 2022. godine, na različtim izborima u sedam država – uključujući i konzervativne Kanzas i Kentaki, prevagnuo je stav zagovornika prava na abortus.

Dejv Kembel, profesor političkih nauka na univerzitetu Notr Dam, povlači paralele sa izborima 2004. Tada je 11 država usvojilo zabranu sklapanja istopolnih brakova, za koju se zalagao i predsednik Džodrž Buš mlađi, koji je pobedio sa tesnom razlikom na izborima, a republikanci su tada dobili dodatna mesta u oba doma Kongresa.

Međutim, nisu svi eksperti saglasni da je odluka o zabrani, koju je kasnije poništio Vrhovni sud, bila odlučujući faktor za Buša.

Studije su pokazale da izlazak na izbore tada nije bio veći u državama gde se glasalo o zabrani istopolnih brakova. Ali Kembel u studiji nalazi da su beli evangelisti u tim državama izašli da glasaju, i da su ti glasovi doneli prednost Bušu, uključujući i u Ohaju – državi koja je bila ključna za pobedu.

Potpredsednica SAD Kamala Haris, koja je prošle nedelje krenula u kampanju promocije zaštite reproduktivnih prava, mogla bi da dobije sličan podstrek na ovim izborima, kaže Kembel.

Njen protivnik Donald Tramp je imenovao sudije Vrhovnog suda koje su bile ključne za ukidanje zaštite prava na abortus i rekao je da je „mnogo lepo gledati“ kako države ponovo uvode zabrane.

Sada, međutim, kaže da ne bi podržao nacionalnu zabranu abortusa, a njegov kandidat za potpredsednika Džej Di Vens ističe da bi Tramp stavi veto na takav zakon ako bi se našao na njegovom stolu. Tramp je nedavno izjavio da je zabrana abortusa posle 6. nedelje trudnoće na Floridi isuviše restriktivna, ali posle je rekao da ne bi glasao za zakon kojim se legalizuje abortus pošto se kod fetusa uoče znakovi života.

Značajan broj republikanskih glasača podržava pravo na abortus, ali većina republikanskih kandidata se tome protivi.

„Teško da će neko glasati za pravo na abortus, a onda glasati i za republikance“, kaže Kembel.

Keli Hol, direktorka organzacije The Fairness Project, kaže da izjašnjavanje o konkretnim pitanjima tokom izbora često motiviše više glasača da izađu, nego klasično glasanje za kandidate. Ali, dodaje da nema dovoljno dokaza da će ta pitanja privući one birače koji su hteli da ostanu kod kuće.

U Montani bi ovo pitanje moglo da odluči hoće li demokrate zadržati većinu u Senatu. Aktuelni demokratski senator Džon Tester, koji podržava pravo na abortus, takmiči se protiv republikanca Tima Šihija, koji se tom pravu protivi.

U Njujorku je sudija odbacio zahtev da se reč „abortus“ nađe u predlogu o kojem će se glasati u novembru. Demokrate su to želele jer su pojedine trke za mesta u Predstavničkom domu u toj državi veoma tesne.

Abortus će biti jedno od pitanja za birače u Nevadi i Arizoni, državama za koje se smatra da će biti ključne da odrede pobednika predsedničkih izbora.

Senatorka iz Arizone, Eva Birč, rekla je da je pitanje abortusa bilo ključno za njenu pobedu pre dve godine, i da bi moglo da bude i sada. Ona je tokom svog govora objavila da će abortirati jer njena trudnoća više nije bila održiva, i to se desilo pošto je Vrhovni sud Arizone odlučio da uvede zabranu abortusa iz Građanskog rata. Ta odluka je, međutim, osporena pre nego što je stupila na snagu.

Njen republikanski protivnik Robert Šentlberi, nije želeo da za AP govori o svom viđenju ovog pitanja.

I trke za Predstavnički dom Kongresa u Arizoni su veoma tesne, a imigracija je takođe veoma važno pitanje u toj državi koja se graniči za Meksikom. Ankete u Arizoni pokazuju da postoji podrška za legalizovanje prava na abortus, ali bi to pitanje moglo da motiviše i mnoge protivnike abortusa da izađu na glasanje.

Denis Riz, 23-godišnja studentkinja Državnog univerziteta Arizone i predsednica ogranka organizacije Students of Life, rekla je da je iz republikanskog prešla u tabor neopredeljenih posle odluke Vrhovnog suda o abortusu – jer joj je smetalo što su neki republikanci ublažili svoje stavove. Kaže da će glasati za Trampa, ipak, jer ima više sluha za protivnike abortusa.

„Ako demokrate sutra odluče da će biti protiv abortusa, ja bih glasala za njih“, kaže Riz.