„FSB ga pratio godinu dana, potom je ubijen ispred Kremlja“: Devet godina od ubistva ruskog opozicionara Borisa Njemcova

Okružni vojni sud u Moskvi osudio je pet osoba na različite kazne.

Međutim, ni organizatori ni izvršioci nisu identifikovani.

Evropski sud za ljudska prava je ocenio da je ruska istraga neefikasna i da je povređeno pravo političara na život.

Njegova majka Dina Jakovljevna preminula je 14. februara ove godine.

Njemcovu se svake godine odaje počast i u Rusiji i širom sveta.

U Moskvi i regionima su sada, međutim, zabranjene ulične manifestacije: zvaničnici vrše pritisak na organizatore i zabranjuju skupove pod raznim izgovorima, na primer, zbog neosnovanih sumnji u vezi sa ubijenim Aleksejem Navaljnim.

Uzgred, skupovi posvećeni Njemcovu ili u znak podrške drugim političkim zatvorenicima u zemlji takođe su zabranjeni.

Tokom godine pre ubistva Njemcova pratili su ga oficiri FSB-a, koji su, prema rečima novinara, bili umešani u trovanje opozicionih lidera Alekseja Navaljnog i Vladimira Kara-Murze, kao i pisca Dmitrija Bajkova, pisao je ruski istraživački portal Meduza pozivajuući se na zajedničkju istragu Bellingcat, Insajder i BBC ruske službe.

Od maja 2014. do februara 2015. najmanje tri oficira FSB – Valeri Sukharev, Dmitrij Sukinin i Aleksej Krivoščekov – pratili su Njemcova na putovanjima po Rusiji, otkrili su istražitelji.

Upoređujući podatke o rezervacijama karata iz Magistralne baze podataka sa Njemcovim kretanjem, novinari su identifikovali najmanje 13 sličnih putovanja između političara i Suhareva u Jaroslavlj, Njižni Novgorod, Novosibirsk i nazad.

Krivoščekov se pridružio Suharevu na 10 putovanja, a Sukinin je učestvovao u još dva.

Često su pripadnici FSB-a dolazili nekoliko sati ili dan pre Njemcova i odlazili neposredno pre ili neposredno po njegovom odlasku.

To može da ukaže na to da su im planovi tog političara unapred bili poznati, piše BBC Ruska služba.

Prvo putovanje, gde su se putevi Njemcova i oficira FSB-a poklopili bilo je 19-21. maja 2014. godine.

Kako ističe Insajder, praćenje političara počelo je usled aktivnosti Njemcova i Kara-Murze na promovisanju sankcija u Sjedinjenim Državama protiv najužeg kruga ruskog predsednika Vladimira Putina.

U januaru 2014, Njemcov je predao imena 13 ljudi američkim senatorima kao predlog da se uvrste u listu sankcija.

Sjedinjene Države su u martu uvele ograničenja protiv tadašnjeg predsednika Državne dume Sergeja Nariškina (sada direktora Spoljno obaveštajne službe Rusije), šefa GRU Igora Serguna, kao i biznismena Jurija Kovalčuka, Arkadija i Borisa Rotenberga i Genadija Timčenka.

Dva meseca posle toga, Njemcova su počeli progoniti oficiri FSB-a.

Poslednje putovanje oficira FSB-a zarad praćenja Njemcova bilo je 16-17. februara 2015. godine.

Političar je ubijen nekoliko dana kasnije – 27. februara.

„Pitanje je da li je grupa ubica iz FSB radila paralelno i nezavisno od čečenske, ili je koordinisala svoje postupke sa njom od samog početka, ostaje otvoreno“, navodi se u istrazi.

Istovremeno, prema rečima novinara, 25. februara policajci FSB-a počeli su da nadgledaju Kara-Murzu.

„Ništa od toga nema i ne može da ima nikakve veze sa ruskom vladom. Sve to liči na nekog drugog“, pravdao se portparol Kremlja Dmitrij Peskov komentarišući istragu.